Sveta kraljica iz doline jorgovana

jelena-anžujska-serb.rsJelena Anžujska, supruga Uroša Prvog Nemanjića – Podigla je mnoge crkve i manastire, od kojih je najpoznatiji Gradac, gde je sahranjena. * Bila je među najprosvećenijim ličnostima svog doba, osnovala je „knjigohranilište“ i školu za siromašne devojke

Hiljade cvetova, od golubije sivih do tamno ružičastih, zavijorili su se te 1250. godine u dolini Ibra. U novu domovinu Jelena Anžujska je stigla sa mirisom jorgovana, koji su tu posađeni po naredbi njenog buduća supruga, kralja Uroša Prvog Nemanjića, unuka Stefana Nemanje i sina Stefana Prvovenčanog i Ane Dandolo. Bila je to oda poštovanja i nežnosti vladara Raške prema ženi koja će na prvi pogled zavoleti srpsku zemlju. Ko je po poreklu bila nova vladarka, ostalo je da lebdi između nekoliko zapisa, nikada do kraja potvrđenih.

Arhiepiskop Danilo Drugi, njen biograf i autor „Žitija kraljice Jelene“, tvrdio je da je bila „roda fruškoga“, odnosno francuskog plemstva, dok ju je kao rođaku pomenuo i Karl Prvi, kralj Sicilije i Napulja. Engleski istoričar Gordon Makdanijel je zapisao da je unuka sestre Boduena Trećeg, latinskog cara Konstantina. Ona je, navodno, rođena 1236. godine kao Jelena Anđelina, kćerka mađarskog plemića Jovana Anđela, vojvode Srema i francuske plemkinje Matilde de Vjanden. Ono što je sigurno jeste da se udala za Uroša Prvog i da mu je rodila sinove Dragutina i Milutina, dok se o polu i imenima ostale dece spekuliše. I sigurno je da se po mnogo čemu razlikovala od srpskih vladarki, pogotovo prethodnica, jer je bila ispred svog vremena i razmišljanja da joj je mesto u kući, a uloga da rađa naslednike. Znala je, htela je i činila mnogo više od toga, mešajući se suprugu i u unutrašnju i spoljnu politiku, a koliko je bila mudra, jasno je bilo po tome što su je cenili „i pravoslavci i Latini“. Poznavajući je, arhiepiskop Danilo je mogao da zaključi da je bila:

– Oštra rečju, a blaga po prirodi, neporočna životom, u zapovedanju krotka, da teši nelicemerno i bezbolno, a kolika je svesrdačna njezina smelost k Bogu, prosto kazati bila je ukrašena svakom vrlinom.

Svi su se divili njenom obrazovanju, činjenici da je govorila nekoliko stranih jezika, razumela se u sveto i svetovno. Bila je jedna od najprosvećenijih ličnosti toga vremena. Na svom dvoru, smeštenom na samom rubu Kosova i Metohije, u mestu Brnjaci, organizovala je prepisivanje knjiga, koje je kasnije poklanjala. Imala je biblioteku, u to vreme zvanu „knjigohranilište“. U želji da pomogne siromašnim devojkama, osnovala je za njih školu, gde ih je učila pismenosti, pobožnosti i ručnom radu, uz miraz ih udavala, a potom na njihovo mesto dovodila one kojima je tek trebalo pomoći. Kraljica Jelena se brinula o siromašnima, davajući im hranu i odeću, a bolesne tešila i hrabrila.

Istorija je pamti kao veliku dobrotvorku i ktitorku. Iako katolkinja, pripisuje joj se da je 1260. godine podigla manastir za pravoslavne monahe i to u Stonu, na mestu porušene Bogorodičine crkve. Darivala je franjevački katolički red, a u Baru, gde je imala dvor, 1288. je sagradila franjevački manastir sa crkvom. Za njeno ime se vezuju i hram i manastir Svete Marije u Skadru, kao i franjevački manastir u Ulcinju, ali njena najznačajnija zadužbina je svakako Gradac. Nikao je oko 1270. godine na obodu Golije, a arhiepiskop Danilo navodi da je osnovan kao veliki i bogat manastir, u ime presvete Bogorodice. Jelena Anžujska je sve vreme nadgledala njegovu gradnju, izabrala je monahe koji će tu boraviti, utvrdila ustav, poklonila mu imanje.

Kada je 1280. godine odlučila da se zamonaši, učinila je to u crkvi Svetog Nikole u Skadru. Arhiepiskop Danilo kaže da je odmah primila najviši monaški čin – veliku shimnu, ali nije uzela novo ime, što je bilo neuobičajeno.

Koliko god da je doprinela srpskom narodu, ima i onih koji „prozivaju“ njenu dobrotu, nazivajući je ženom željnom vlasti, što se navodno potvrdilo u trenutku kada je njen stariji sin Dragutin ušao u sukob sa ocem, zbacivši ga sa prestola. On je tada molio i dobio njen blagoslov, ali joj je za uzvrat dao Zetu, Trebinje, Plav, izvorište Ibra i Primorje, pa je sve to postalo „zemljom kraljice matere“. Od 1282. godine Dragutin više nije vladar, jer je u korist brata Milutina abdicirao u Deževu. Imala je velikog uticaja na oba sina i njena želja je bila da se, uprkos svim razmericama, poštuju i izmire.

Iako se ozbiljno razbolela, kraljica Jelena je doživela duboku starost i umrla je osmog dana februara 1314. godine u svom dvorcu Brnjaci. Kako je i želela, sahranjena je u manastiru Gradac, a na poslednji ispraćaj su došli ne samo duhovni i svetovni velikodostojnici, nego i mnogo siromašnih i nesrećnih, kojima je tokom života pomagala.

– Tako sam vaistinu video gde odasvud idu slavni, tako isti ništi i strani, hromi i slepi, kojima beše hraniteljka ova gospođa moja – zapisao je arhiepiskop Danilo.

(izvor-Novosti , foto-distinkcija.wordpress.com)