Dragan Jovanović: Ljudi su postali robovi novca

Dragan-Jovanovic-serb.rs

Dragan Jovanović glumac- jedan od mojih idola (foto:www.telegraf.rs)

Predstava „Šaka“ Martina Makdone (režija Marko Sopić), na sceni Zvezdara teatra okupiće sutra mladu autorsku ekipu i u njoj Dragana Jovanovića – prvi put u komadu poznatog irskog pisca, ali i sa ćerkom Anđelom na sceni.

„Postoji malo te posebne radosti, što imamo priliku da kao kći i otac igramo na sceni. Inače, ponašam se prema njoj kao prema svim drugim kolegama – kaže za „Novosti“ Dragan Jovanović“.

„U glumi je najvažnija posvećenost, mislim da je to najbolji savet koji sam joj dao. Nažalost, danas se posvećenost sve više gubi i ono što bi trebalo da bude umetnost prerasta u posao. A bez stalnog istraživanja i rada na sebi, nema ni kreacije“.

Popularni umetnik posle duže pauze ponovo je samo u ulozi glumca, jer je publika navikla da uživa u njegovim atorskim radovima poput predstava „Dobrodošli u Srbiju“ i „Smešna strana istorije“ (i muzike), bendu „Kugarsi“ i „Džiberi“. U matičnom teatru, JDP, trenutno na repertoaru nema njegovih predstava, ali ćemo ga ubuduće gledati u „Šaci“ Zvezdara teatra.

„Zanimljiv mi je Makdonin crni humor, koji je u SAD došao sa braćom Koen i Tarantinom. Nama je, svakako blizak, sa svojim pomerenim smislom – kaže na početku razgovora Gradan Jovanović“.

„Inače, siže priče je veoma čudan i mračan. oj lik je u mladosti izgubio šaku, ide okolo i pokušava da je pronađe. Momak i devojka preko oglasa saznali su da je traži i hteli bi da ga prevare. Tu je i recepcionar hotela na društveno korisnom radu.“

Jovanović ističe da je u ovom komadu pisac otvorio mnogo tema i problema. Rasizam, pre svega: „Ali i pohlepu nekog polusveta koja ih pretvara u zle ljudi, spremne na sve, pa i da nekome odseku šaku da bi je drugom prodali. U bolesnom društvu ljudi ne prezaju ni od čega kao bi stigli do para. radnja komada odvija se u Americi, a mi smo je smestili u staru Jugoslaviju, krajem osamdesetih godina“.

Ipak, vreme „radi“ za Makdoninu priču. U savremenom svetu sve se ubrzava i umnožava, a posebno apetiti za bogaćenje: „Stvari su postavljene tako da ljudi postaju robovi novca, deo procesa u kome se od čoveka stvara mašina koja treba da zarađuje, da troši i, ako može, u međuvremenu živi“.

„Reč je o globalnoj pojavi koja je objedinila sve religije i podredila jednoj – religiji novca. Danas ljudi najviše veruju tom bogu… Pre deset godina napisao sam Dobrodošli u Srbiju i do danas nisam promenio ni reč! Mislio sam da će predstava biti otvorena za promene, ali je sve ostalo isto. „Mašina“ besprekorno funkcioniše, ljudi su hipnotisani i ne znaju šta im se dešava. Jedini problem vide u tome što nemaju dovoljno novca. Nažalost, živimo u svetu u kojem se narodima oduzima sloboda i to sa opravdanjem da ne znaju šta je i da im to treba objasniti! Laž, licemerje i interes stoje iza svega. tačnije, potreba da se nečiji posedi i „latifundije“ još više prošire“.

U podeli su i Rade Ćosić (ovu dramu preveo sa engleskog) i Nenad Heraković. Scenograf i kostimograf je Ilija Višnjić, a autori muzike Novak Ašković i Milan Vranešević.

Dragan-Jovanovic-2-serb.rs

Dragan Jovanović u seriji MOJ RODJAK SA SELA (foto:kck.org.rs)

Dragan Jovanović – biografija

Rođen je 4. октобра 1965. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu , diplomirao je glumu 1990. godine u klasi Milenka Maričića. Živi i radi u Beogradu.

Uloge u pozorištu:

Od 1990. stalni je član JDP-a u Beogradu, gde je igrao i igra u predstavama “Baal” (Tedi), “Dozivanje ptica” (đavo), “Pozorišne iluzije” (Adrast), “Čikaške perverzije” (Barni), “Bure baruta” (Sveta), “Beogradska trilogija” (Kića), „Molijer, još jedan život“. Sa nekolicinom svojih kolega osniva pozorišnu grupu “The Kuguars”, i pod tim nazivom kao kolektivnu režiju potpisuju predstave “Hajde da se igramo”, “Smešna strana istorije”, “Smešna strana muzike”. U Budva Grad teatru igrao je u predstavi „Bura“ (Trinkulo). U Zvetdara teatru je prvi put zaigrao u predstavi “Život Jovanov” (Frano), onda slede “Čaruga” (Prpić mali), “U plamenu strasti” (Aleksa), “Smešna strana muzike”. U Madlenijanumu režirao predstavu „Don Kihot“ i igrao naslovnu ulogu.

Filmografija

1988. Ortaci, Šta radiš večeras, Balkan ekspres 2,
1989. Najbolji, Balkan ekspres 2,
1990. Zaboravljeni, Početni udarac, Baal, Sveto mesto,
1991. Metla bez drške,
1992. Crni bombarder, Zagreb-Beograd preko Sarajeva
1993. Kaži zašto me ostavi, Vizantijsko plavo, Metla bez drške, Napadač,
1994. Ni na nebu, ni na zemlji, Dva sata kvalitetnog programa, Biće bolje, Amnezija,
1993-1994 Srećni ljudi,
1995. Svadbeni marš, Dvoboj za troje, Otvorena vrata, Paket aranžman,
1996. Šovinistička farsa 3,
1997. Tango je tužna misao koja se pleše,
1998. Hrana za glavu, Lajanje na zvezde, Srešljen, Bure baruta,
1999. Ranjena zemlja,
2000. Senke uspomena,
2001. Normalni ljudi, Bumerang, Lola,

TV serijama:

“Zaboravljeni”, “Srećni ljudi”, “Korak do sna”, “Lisice”,”Otkrivalica”,”Laku noć deco”, “Metla bez drške” , „Stižu dolari“, ,,Moj rođak sa sela’’, ,,Porodično blago’’, ,,Bela lađa’’,

Nagrade:

– Dobitnik je nagrade “Zlatno zvono” koju dodeljuju deca Novog Sada, i nagrade “Zlatna povelja” za ulogu Barnia u predstavi “Čikaške perverzije”,
– Plaketa za glumačko ostvarenje večeri u predstavi ,,Dobro došli u Srbiju“ na festivalu ,,Nušićevi dani“ u Smederevu, 2007. godine

(www.serb.rs)