Zašto je Fransoa Oland podigao glas na samitu NATO

francuski-predsednik-fransoa-oland-serb.rs

Francuski predsednik Fransoa Oland (foto:rojters)

„NATO nema nikakvu ulogu u odnosima Evrope i Rusije. Za Francusku Rusija nije ni protivnik niti pretnja“ izgovorio je Fransoa Oland nakon sletanja u Varšavu da bi prisustvao samitu saveza 8. i 9. jula, reči koje nose poruke o dešavanjima ispod površine u evropskoj politici nakon Bregzita.

Oland je imao u vidu nekoliko stvari kada je podigao glas. U stvari, indirektno je izrazio nezadovoljstvo američkim pritiscima na Evropu kada su u pitanju poremećeni odnosi sa Rusijom. Prevashodno je želeo da skrene pažnju na nameru Francuske da njen glas treba da ima poseban značaj u Evropi uprkos činjenici da stare „posebne veze“ sa Nemačkom nisu snaga kakva je nekad bila, a Francuska u mnogo čemu postala mnogo slabiji partner.

Naravno da je Oland jednim okom gledao i na situaciju u Francuskoj, imajući u vidu njegov nizak rejting popularnosti (13%). Bivši predsednik Nikola Sarkozi se uzdiže kao jedan od pretendenata za podršku desnice na predsedničkim izborima sledeće godine, na krilima nacionalističke platforme u trenutku kada je 61% francuskih birača neprijateljski nastrojeno prema Evropskoj uniji.

Međutim, najpre će biti da je Oland imao na umu ono što je Berlin polisi džornal prošlog septembra proročki nazvao „Nemački trenutak unipolarnosti“. Suština je da Nemačka de fakto izrasta u lidera Evrope.

Nemačka je bila uzdržana o svojoj ulozi hegemona u Evropi, ali je moguće da se to menja. Nemački talas je već vidljiv nakon Bregzita. Nemačka je svesna da je njena politička i ekonomska snaga dramatično porasla. (Izlaskom Britanije udeo Nemačke u BDP Evropske unije porastao je sa oko petine na četvrtinu.)

S druge strane, nacionalni antagonizmi u Evropi koji su izrodili dva svetska rata nikada stvarno nisu prestali. Oni se javljaju kao reakcija na nemačke zahteve za „jačom Evropom“. Francuski Figaro je preneo izjavu Sarkozija: „Ako je odgovor na Bregzit još nemačkija Evropa, onda smo se mi zaleteli u zid.“ On zastupa „Evropu nacija“ – slabiju EU u korist nacionalnih država.

Francuski političari duž političkog spektra govore u nacionalističkom i anti-nemačkom tonu – od ekstremne desnice koju predvodi Marin le Pen do vođe Francuske partije levice Žan-Lika Melenšona.

Istovremeno, u srednjoj Evropi takođe raste zahtev za redefinisanjem sporazuma EU, kao i da se odlučivanje prenese na nacionalne države. Poljska u Nemačkoj vidi pretnju. U četvrtak je pro-vladina Gazeta Polska izašla sa naslovom Da li se stvara Četvrti rajh?, ilustrovano kukastim krstom na naslovnoj strani.

Olandovo oštro obraćanje u Varšavi otkriva zabrinutost zbog stvaranja nove osovine između Nemačke i SAD, koja bi mogla Francusku da ostavi po strani. Angela Merkel se snažno zalaže za saradnju na transatlantskom liderstvu SAD. Predsednik Barak Obama računa da će ona predvoditi EU u uvođenju sankcija Rusiji.

U svetlu Bregzita, kada se Britanija povlači iz Evrope, Vašingtonu je takođe potrebna osovina sa Nemačkom. SAD uživaju bliske veze sa Novom Evropom koje im takođe omogućuju ulogu arbitra između Nemačke i Poljske, ali iznad svega, najviši interes SAD je da spreči stvaranje osovine Nemačke i Rusije.

U osnovi svega jeste težnja da NATO bude centar američke strategije sprečavanja širenja uticaja Rusije, a sistem zapadnog savezništva možda se u bližoj budućnosti prenese na osovinu Nemačke i Amerike.

Interesantno je da je Putin imao telefonski razgovor sa Olandom i Merkelovom neposredno pred odlazak na samit u Varšavi, a u vezi sa Ukrajinom koja je lajtmotiv NATO koreografije „odbrane i odvraćanja“ u režiji Vašingtona.

Putin je naglasio da je tzv. Normandijski format zadovoljavajući okvir za spuštanje tenzija oko Ukrajine, implicirajući da NATO ovde ne bi trebalo da igra nikakvu ulogu. Interesantno je i da je Oland u Varšavi dao gotovo identičnu izjavu.

(www.serb.rs)