Turska bi da zakopa ratne sekire sa Rusijom

rusko-turski-odnosi-serb.rs

Odnosi između Rusije i Turske našli su se na velikom ispitu (foto:www.altsantiri.gr)

Ankara predlaže Moskvi susrete državnika dve zemlje na najvišem nivou, ali taj proces neće ići ni brzo niti glatko

Posle obaranja ruskog aviona „su -24” u pograničnom području prema Siriji, odnosi između Moskve i Ankare našli su se na velikom ispitu, najvećem u savremenoj istoriji. To je najteži oružani incident koji se dogodio između jedne zemlje članice NATO-a i Rusije još od vremena Sovjetskog Saveza koji je 1. maja 1960. godine nad svojom teritorijom oborio američki špijunski avion U-2 koji je uzleteo iz turske baze Indžirlik na jugu Anadolije.

U Ankari sada pokušavaju da zakopaju „ratne sekire” i da nastave kontakte sa ruskim zvaničnima na najvišem nivou. Ali posle obaranja ruskog aviona i ubistva jednog pilota, taj proces neće ići ni brzo niti glatko. To potvrđuju teške optužbe koje se svakodnevno razmenjuju na relaciji Moskva–Ankara i obrnuto.

„Ministar Mevlut Čavušoglu (šef turske diplomatije) razgovarao je telefonom sa Sergejom Lavrovom i dogovorili su se da se uskoro sretnu”, izjavio je zvanični predstavnik za štampu MIP-a u Ankari Tanžu Bilgič, ali je odbio da iznese bilo kakve pojedinosti.

Mediji u Istanbulu tvrde, pozivajući se na svoje izvore, da će se šefovi diplomatija dve zemlje sresti na marginama ministarske konferencije OEBS-a u Beogradu. U Ankari se takođe otkriva da je predsednik Erdogan izrazio spremnost da se na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, koja krajem meseca počinje u Parizu, u četiri oka sretne sa predsednikom Putinom. U Moskvi se zasad ne oglašavaju na tu inicijativu.

Kako će posle obaranja aviona „su-24” odgovoriti Moskva: vojnom odmazdom ili samo ekonomskim sankcijama. To pitanje se već danima može čuti u Ankari, Briselu, Vašingtonu, pogotovo što se tvrdi da je Vladimir Putin ličnost koja ne ume da prašta. Ali, veruje se da će prevladati suzdržanost pošto bi napad na Tursku bio uvod u sukob širih razmera jer je ona član NATO-a još od 1952. godine.

U apokaliptična predviđanja koja se već mogu čuti na Zapadu teško je poverovati, mada se do kraja ne može isključiti ni najgori scenario. Pogotovo što nije lako predvideti poteze predsednika Erdogana koji je primetno nervozan zbog promašaja u spoljnoj politici, pa se našao na periferiji zbivanja na Bliskom istoku, to jest u susednoj Siriji. On je od prvog dana bezrezervno podržao – iako se to zvanično demantuje – sve militantne grupe, uključujući i pripadnike Islamske države, koji se bore protiv predsednika Bašara el Asada.

U Moskvi su najavili ekonomske sankcije protiv turskih firmi koje imaju unosne poslove u Rusiji. Već je pooštrena kontrola na uvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, a građani Rusije su pozvani da ubuduće izbegavaju turska odmarališta, gde su godišnje ostavljali skoro četiri milijarde dolara.

Privrednici u Ankari strahuju da bi to moglo da ugrozi robnu razmenu između dve zemlje koja je dostigla 35 milijardi dolara. Neizvesna je i sudbina velikih poslova koje su dobile turske građevinske firme. One su samo prošle godine počele da grade  47 objekata, čija je vrednost četiri milijarde dolara.

U Ankari se na pragu zime strahuje šta će se dogoditi ukoliko Moskva odluči da zavrne slavine na svom gasovodu, pošto se problem grejanja ne može rešiti preko noći. Turska iz Rusije godišnje uvozi 26 milijardi kubnih metara prirodnog gasa, što je 55 odsto ukupnih potreba zemlje.

Sada je pod znakom pitanja i izgradnja prve turske nuklearke „Akuju” na jugoistoku zemlje. Taj posao od 20 milijardi dolara dobile su ruske firme i on bi se uskoro mogao naći „na ledu”.

Neizvesna je i sudbina gasovoda „Turski tok” koji bi trebalo da se gradi ispod Crnog mora do grčke granice. Teško je poverovati da će se u ovom času pregovori nastaviti, pogotovo što dve zemlje, i pre oružanog incidenta, nisu mogle da se dogovore oko cena tog energenta.

Ishitreni potez Erdogana Ankara će sigurno platiti milionima dolara. Pitanje je, međutim, dokle će u tome ići Moskva u situaciji kada se i sama suočava sa ekonomskim sankcijama Zapada zbog Ukrajine odnosno Krima.

(www.serb.rs)