Rusi računaju na sve opcije

ruska-baza-sirija-serb.rs

Baza Hmejmim u blizini Latakije Sirija foto:rs-lat.sputniknews.com

Ruski borbeni avioni „Su-34”, „Su-30” i „Su-24” u bazi Hmejmim kraj Latakije imaju na krajevima krila kontejnere s elektronskom opremom

Latakija, Sirija – Ruski borbeni avioni „Su-34”, „Su-30” i „Su-24” u bazi Hmejmim kraj Latakije imaju na krajevima krila kontejnere s elektronskom opremom. Pošto ciljeve na zemlji gađaju sa visine iznad 5.000 metara, što je nedostižna visina za portabl PVO rakete, koje se ispaljuju sa ramena, kontejneri s elektronskom opremom predviđeni su za slučaj da sponzori Islamske države, Nusra fronta i sirijske „umerene opozicije“ dostave svojim štićenicima rakete sa radarskim navođenjem. A to bi već bila ozbiljnija situacija, koju Zapad, za sada, još uvek izbegava, jer kako objasniti svetskoj javnosti da je Islamska država, na primer, lansirala na ruske avione raketu tipa „houk“?  Ipak, Rusi u Siriji računaju na sve opcije.

Dok ruska avijacija postepeno povećava broj borbenih letova – juče su tokom 59 naleta pogođena i uništena 94 cilja, što znači da još ima „isplativih meta“, a što opet nameće pitanje šta su to Amerikanci bombardovali godinu dana – sirijska kopnena vojska produžava svoju opreznu ofanzivu. Teritorijalno gledano, sirijska vojska drži priobalni deo države, između Hame i Homsa ima još područja pod kontrolom Slobodne sirijske armije, kao i na severu uz tursku granicu i na jugu uz granicu sa Jordanom. Veći deo pojasa uz granicu sa Turskom drže Kurdi, a deo i Islamska država. Na jednom delu te granice, između Kurda i Islamske države, uklinile su se snage Slobodne sirijske armije. Područje uz granicu sa Libanom drži Hezbolah, koji pomaže snagama Bašara el Asada. Teroristički Nusra front raspoređen je severno i istočno od Homsa, jugoistočno od Damaska i oko Alepa. Islamska država kontroliše i veća područja Sirije u istočnim i severoistočnim delovima zemlje, ali to su retko naseljeni predeli.

Uglavnom, sirijska vojska nastoji da odbaci protivnike od granice sa Turskom i Jordanom, jer preko tih granica dolazi pomoć i podrška i Islamskoj državi i Nusra frontu i „umerenoj opoziciji“. Borbe se vode i u provinciji Hama, gde su angažovane 87. mehanizovana brigada i 11. oklopna divizija sirijske vojske, kao i 106. mehanizovana brigada Republikanske garde. Načelnik generalštaba sirijske vojske general Ali Abdulah Ajub izjavio je „da protivnici masovno beže pred udarima 4. jurišnog korpusa, a da teroristi iz Nusra fronta i Ahrar aš Šama koriste artiljeriju i američke protivoklopne rakete „tou“. Snage sirijske vojske imaju dosta velike gubitke, jer teroristi organizuju snajperske zasede u srušenim gradovima. Sirijska vojska još nije oformila združene snage borbene, oklopne, inženjerije, lake pešadije koja ide ispred tenkova i specijalaca za „čišćenje“ zgrada. Model jurišnih timova još ne postoji. Sirijski generali se, za sada, zadovoljavaju opkoljavajućim manevrima, zaštitom i ovladavanjem komunikacijama, te artiljerijskim i vazdušnim udarima. Upotreba oklopnih jedinica u gradovima do sada je bila pogrešna, verovatno će im Rusi dati korisne savete na osnovu iskustava iz Čečenije. Nije poznato da li Sirijci imaju na raspolaganju bespilotne letelice za izviđanje u gradskim borbama. Sirijska vojska ne raspolaže ni televizijskim i laserskim sistemima za otkrivanje glatkih površina na optici snajperskih pušaka.

U delovima Alepa, koji još drže protivnici Bašara el Asada, izgrađen je širok pojas bunkera, protivtenkovskih rovova i zaklona, a sve je to  podeljeno na četiri odbrambene zone. Sirijska vojska ima samo dva moguća scenarija za potpuno osvajanje Alepa: opšti napad na grad, odnosno na delove koje drži protivnik, ili dugotrajna blokada sa potpunim zatvaranjem obruča oko grada, te nastavak artiljerijskog i vazdušnog bombardovanja. Imperativ je zadržati tempo nastupanja i borbenu inicijativu ako se želi dobiti rat u Alepu.

A ako Bašar el Asad želi da pobedi u ovom ratu, mora pokazati odlučnost. A ako pobedi, mora pokazati i velikodušnost. I to je jedina formula nekakvog budućeg sirijskog pomirenja.

I dok „Tu-154” ubrzano hvata visinu iznad mora kod Latakije, a svako je poletanje u pravcu mora da bi se izbegao domet terorističkih raketa, osećao sam se prikraćen za bar još nekoliko dana boravka. Pokušao sam da ostanem, ali ruski oficiri mi kažu da oni ne znaju kada će biti sledeći let kojim se može za Moskvu. Možda sutra, a možda tek za 20 dana. Sa nama ste došli, sa nama i odlazite. Iz Latakije civilnih letova nema…

Miroslav Lazanski
(izvor-Politika)