Plusevi i minusi mogućeg ukidanja sankcija Rusiji

moskva-2-serb.rs

Moskva (foto:bumsportmusic.com)

Ukidanje ili delimično ublažavanje sankcija protiv Rusije ojačaće nacionalnu valutu i usporiti inflaciju, ali će u isto vrijeme ograničiti saradnju s Kinom i smanjiti ulaganja u poljoprivredu, smatraju ruski analitičari.

U tekstu portala RBTH, pod naslovom „Plusevi i minusi ukidanja sankcija Rusiji“, navodi se da su, pored francuskog Senata koji razmatra rezoluciju o postepenom ukidanju sankcija protiv Rusije, o mogućem ublažavanju sankcija govorili i predstavnici Mađarske i Italije.

Pored toga, u julu 2016. na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu učestvovaće i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker i italijanski premijer Mateo Renci, a jedna od tema njihove posete biće moguće ublažavanje sankcija, piše ruski list Komersant.

U analizi portala RBTH, napravljenoj na osnovu razgovora sa stručnjacima, ocenjuje se da bi ukidanje ili delimično ublažavanje sankcija koje su uvele zapadne zemlje Moskvi rezultiralo jačanjem rublje, usporavanjem inflacije, smanjenjem ulaganja u poljoprivredu, ali i potiskivanjem u drugi plan saradnje s Kinom, kao i rastom inostranog umesto domaćeg turizma.

Podseća se da je krajem 2014. godine, pod pritiskom spoljnopolitičke napetosti, ruska centralna banka odlučila da pređe na slobodan kurs rublje sa dotadašnje prakse određivanja kursa valutnim koridorom, koji je svaki dan utvrđivala centralna banka.

Posle ulaska Krima u sastav Rusije, investitori su počeli da povlače aktive iz zemlje što je rezultiralo neviđenim pritiskom na rublju, a pored toga je pritisak na rusku valutu vršio i pad cena nafte. To je rezultiralo time padom vrednosti ruske valute u odnosu na američki dolar i evro za oko 60 odsto.

„Uklanjanje ili značajno ublažavanje sankcija dovešće do jačanja rublje zbog smanjenja geopolitičkih rizika“, smatra finansijski analitičar investicionog holdinga finam, Timur Nigmatulin.

S druge strane, pad rublje doveo je do rasta cena na uvezenu robu, a ruski embargo na uvoz prehrambenih proizvoda iz Evrope i SAD izazvao je porast potrošačkih cena.

Prvi  put u mnogo godina inflacija u Rusiji je postala dvocifrena – u 2015. godini iznosila je 12,9 odsto, čemu su, kako piše RBTH, u značajnoj meri doprinele i uzvratne sankcije Rusije, kojima je u zemlju bio zabranjen uvoz prehrambenih proizvoda iz EU, SAD i Australije.

Povratak strane robe, u slučaju uiblažavanja sankcija, usporiće rast cena, kaže Timur Nigmatulin. Štaviše, prema njegovim rečima, posle toga će se povećati obim stranih ulaganja u rusko tržište.

Prema podacima Roštata, u maju ove godine inflacija u Rusiji je iznosila 0,4 odsto, od početka godine 2,9 procenata, a na godišnjem nivou 7,3 odsto, piše ruska novinska agencija Tas s.

U analizi se konstatuje da je pad rublje i smanjenje uvoza pomoglo ruskim firmama da dovedu u red proizvodnju u zemlji – u okviru tzv. programa supstitucije uvoza. Prvi uspeh ostvaren je u poljoprivredi. Zahvaljujući devalvaciji, državnoj podršci i odlasku konkurenata iz tržišnog nadmetanja, u 2015. je industrijska proizvodnja u ovom sektoru porasla za 3,0 odsto, dok je u svim granama ruske industrije pala za 2,7 procenata.

U slučaju povratka stranih proizvođača konkurencija na ruskom poljoprivrednom tržištu naglo će se povećati.

„Efekt na tržišta i privredu zavisiće od toga kada će se sprovesti ove epohalne odluke: ukoliko kasnije budu sprovedene, utoliko će manje primetan biti pozitivan efekat za valutu i tržišta, i tim manje negativan učinak na proizvodnju supstitucije uvoza“, kaže direktor analitičke firme TetaTrejding, Dmitrij Ederman.

U tekstu se ističe da je ruski biznis dugo vremena zavisio prvenstveno od zapadnih kompanija, a da je uvođenje sankcija za posledicu imalo naglo smanjenje obima saradnje, kao i otkazivanje nekih projekata.

U slučaju otvaranja zapadnih tržišta ruske firme će se brzo vratiti na tržišta zapadnog kapitala i saradnji s američkim i evropskim partnerima, ocenjuje RBTH i dodaje da je indikativno to što je u maju 2016. rusko Ministarstvo finansija realizovalo plasman evroobveznica, pri čemu su kupci uglavnom iz Velike Britanije, a ne iz Azije, mada je upravo zbog njihovog privlačenja plasman bio produžen za jedan dan.

Na kraju analize, ukazuje se na činjenicu da su „geopolitičke sankcije i pad rublje doveli do toga ga da većina Rusa (52 odsto) odmor planira da provede u ruskim odmaralištima, od kojih je 15 odsto, pritom, odabralo Krim, prema podacima o ranim rezervacijama agencije Skajskener.

U slučaju ukidanja sankcija i jačanja rublje Rusi će se najverovatnije vratiti u evropska odmarališta, zaključuje se u tesktu.

(www.serb.rs)