Obamina strategija na ispitu u Ramadiju

ramadi-isis-iraq-serb.rs

Ramadi stotinak kilometara zapadno od Bagdada (foto:www.cnn.com)

Preuzimanje grada značilo bi da Vašington u borbi sa islamistima može da se osloni na iračku armiju

Elitne antiterorističke snage iračke armije angažovane su u teškim borbama sa islamistima za kontrolu grada Ramadija, a bitka se ocenjuje kao ozbiljan test američke strategije koja pobedu nad Islamskom državom vidi u osloncu na savezničke kopnene snage po Iraku i Siriji.

Islamisti su Ramadi, glavni grad provincije Anbar koja čini trećinu nacionalne teritorije, osvojili u maju pretvarajući ga u simbol sramnog poraza regularne vojske koja se razbežala pred brojno deset puta slabijim napadačima.

Grad na samo stotinak kilometara zapadno od Bagdada islamisti doživljavaju kao krunu svog nezadrživog napredovanja otpočetog još juna 2014. kada su osvojili drugi najveći irački grad, Mosul.

Američki sekretar za odbranu Ešton Karter tada je ljutito komentarisao da iračke snage ne pokazuju „volju da se bore”, što je ohrabrivalo jastrebove u Pentagonu da se usprotive odluci predsednika Baraka Obame da ne šalje američke trupe za Irak.

Operacija preuzimanja Ramadija otvorena je još početkom novembra presecanjem linija snabdevanja. Inženjerija iračkih snaga popravila je most na reci Eufrat omogućavajući ofanzivu sa zapada.

Irački vojni avioni su uoči početka koncentrisanog napada na grad bacali letke pozivajući preostalo stanovništvo da se hitno evakuiše, ali islamisti to ne dopuštaju u nameri da civile koriste kao ljudske štitove. U Ramadiju je pre ulaska Islamske države živelo oko 450.000 ljudi, a sada ne više od 5.000.

Svi izveštaji potvrđuju da oko 300 islamista pruža žestok otpor i u uličnim borbama vešto koristi taktiku urbane gerile kao i mrežu podzemnih tunela koji su ne samo zaklon od koalicionih bombardovanja već omogućavaju veću mobilnost i zaštitu komunikacija.

Eksperti procenjuje da je poraz boraca kalifata izvestan, ali bitka je mnogo značajnija nego zauzimanje grada. Očekivana pobeda povratila bi uzdrmani moral iračkim snagama, a Obaminoj administraciji dala potvrdu ispravnosti dugoročne strategije borbe protiv terorista koja je često bila meta kritika.

Ukoliko irački vojni komandanti preuzmu Ramadi, bila bi to prva značajna pobeda regularne armije ostvarena bez podrške kurdskih boraca ili šiitskih milicija koje imaju podršku Irana.

Irački ministar odbrane Haled el Obeidi procenjuje da posle serije ofanziva islamisti sada kontrolišu samo 17 procenata teritorije Iraka, za razliku od 40 procenata prošle godine.

Ramadi ima još jedno simbolično značenje: tamo su se 2006. sunitska plemena okrenula protiv grupa poput Al Kaide, što se smatra prelomnom tačkom iračkog rata.

Irački vojni planeri su u operacijama oslonac potražili u oko 6.000 boraca raznih sunitskih plemena koji se nisu pridružili islamistima već su prošli američku obuku. Kako suniti čine većinu u provinciji Anbar, Ramadi bi trebalo da označi početak njihovog ozbiljnijeg angažmana protiv sunitskih džihadista.

Šiitske milicije drže se po strani kako bi se izbegli mogući sukobi sa sunitskim civilima i sprečilo ponavljanje scena iz aprila ove godine kada su šiitske milicije od islamista preuzele grad Tikrit vršeći odmazdu nad sunitskim stanovništvom.

U zemlji u kojoj je Islamska država uspešno eksploatisala sektašku tenziju, to bi mogao da bude važan trenutak jer bi manjinski irački suniti dobili uveravanja da centralne vlasti u Bagdadu, pod kontrolom šiita, imaju za cilj uništavanje Islamske države a ne novu marginalizaciju sunita.

Premijer Hajder el Abadi najavljuje da će naredni cilj posle Ramadija biti Mosul, a pojedini analitičari govore da bi operacije u Ramadiju mogle da postanu model za pobedu nad Islamskom državom u drugim delovima Iraka, mada to u ovom momentu deluje suviše ambiciozno.

Vašington je oprezan, ali moglo bi da se radi o značajnoj, psihološki važnoj pobedi na kraju godine u kojoj su islamisti uprkos svim bombardovanjima zapadne koalicije sačuvali velike delove samoproglašenog kalifata, a svoje terorističke aktivnosti proširili po Evropi i SAD.

Ne znači ipak da se simbolikom Ramadija otklanjaju opasnosti. Iračke snage bezbednosti, u čiju su obuku i naoružavanje Amerikanci utrošili milijarde dolara, i dalje su mahom šiitske snage. Vlada premijera Abadija procenjuje da je sama u stanju da se izbori sa islamistima pa je i dalje nepoverljiva prema sunitima i nije ispunila obećanje da će naoružati one koji su spremni da se suprotstave Islamskoj državi.

To je još daleko od opšteg zaključka da bez političkog pomirenja šiita i sunita i uključivanja Kurda nema pobede nad islamistima, još manje trajnog mira u Iraku.

(www.serb.rs)