Nema dogovora ni za pregovore o Siriji

kerry-lavrov-pregovori-sirija-serb.rs

Kriza u pregovorima (foto:www.rferl.org)

Ko treba da predstavlja Asadove protivnike na razgovorima u Ženevi: „umerena opozicija” ne postoji, Saudijci guraju samo islamiste

„Ovo je treća godina da razgovaramo o Siriji i da nismo došli ni do čega.”

Kada ovo uoči novih pregovora kaže izaslanik UN za Siriju Stafan de Mistura, onda postaje jasno da ni od ženevske runde ne treba očekivati diplomatski proboj za okončanje petogodišnjeg sirijskog rata.

Američki državni sekretar Džon Keri je, posle susreta sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovom u Cirihu, Misturom u Davosu i šefovima diplomatija Persijskog zaliva u Rijadu, rekao da je optimista i da veruje će pregovori čiji je početak bio zakazan za juče svakako početi ove nedelje, najkasnije do petka 29.

Damask je spreman da pošalje pregovarače, ali je iz UN saopšteno da pozivnice neće biti uručene dok se svetske sile ne dogovore oko toga ko treba da predstavlja opoziciju. Iako se čini da je polemika oko sastava delegacije sirijskih opozicionara najveći problem, pripreme skupa su na površinu izbacile kolekciju dubokih nesaglasnosti.

SAD i Rusija načelno se slažu da nema vojnog rešenja krize, ali izjava američkog potpredsednika Džoa Bajdena u Istanbulu da su SAD i Turska, ukoliko se ne postigne političko rešenje, spremne za vojno rešenje sukoba sa Islamskom državom – unosi novu dimenziju.

Mimo toga, Vašington i Moskva i dalje se suštinski razilaze oko budućnosti sirijskog predsednika Bašara el Asada. Amerikanci zahtevaju da Asad bude uklonjen i da ne učestvuje u procesu političke tranzicije, pisanja novog ustava i slobodnih izbora. Rusija tvrdi da brani legitimno izabran režim, ne ličnost.

Amerikanci imaju dodatni problem, od „umerene opozicije”, koja je u startu imala svu podršku Zapada u nadi da će oboriti Asada, nije ostalo gotovo ništa: pocepala se. Većina se, prodajući oružje i opremu koju su dobili od Amerikanaca, pridružila Islamskoj državi ili Nusra frontu, sirijskoj filijali Al Kaide.

Dok „umerena opozicija” još jedino figurira kada Ruse treba optužiti da ne gađaju ciljeve Islamske države, već nepostojeće „umerene” Asadove protivnike, Turska, Saudijska Arabija i Katar spremni su da se oslone na radikalne grupe kako bi se oborio režim u Damasku – što je potvrda neuspeha SAD da obezbede alternativu ekstremistima.

Ono što se i dalje vodi pod opozicijom ne može da se dogovori oko sastava delegacije za Ženevu. Uticajna Armija islama se, uz pomoć Rijada, nametnula kao vodeća snaga pre svega zato što je njen prioritet rušenje Asada a ne uništavanje Islamske države.

Ove pregovarače treba da predvodi bivši general sirijske vojske Asad el Zubi, a u timu islamista nalazi se i Muhamed Aluš, predstavnik Armije islama, koja, uz obilnu saudijsku pomoć, kontroliše predgrađa Damaska.

Asadova vlast i Moskva ovu grupu smatraju terorističkom organizacijom, a šef iranske diplomatije tvrdi da deset delegata koji su bili na nedavnom skupu sirijske opozicije u Rijadu pripada – Al Kaidi. U svakom slučaju, izbor lidera jedne naoružane grupe za vođu pregovaračkog tima svakako šalje negativan signal u startu.

Ohrabreni diplomatskom podrškom Francuske da njihova platforma bude osnov pregovora, pobunjenici se protive nameri Rusije da uvede i druge pregovarače na strani opozicije. Moskve je najavila da će podržati alternativnu delegaciju ukoliko tim sastavljen u Rijadu ne bude izmenjen ili ukoliko bude bojkotovao razgovore.

Pobunjenici postavljaju preduslov da Rusija prekine svoje vojne operacije u Siriji sumnjajući da je jedini motiv intervencije podrška Asadu. Ukoliko to ne bude ispunjeno – a izvesno je da je takav zahtev neprihvatljiv – odbijaju čak i posredne pregovore sa Damaskom i pre nego što su pregovori i počeli, unapred su optužile Rusiju i sirijsku vladu za neuspeh Ženeve.

Zbog protivljenja Turske nema Kurda, uz regularnu iračku armiju zasad jedine snage od koje se očekuje da pobedi Islamsku državu na terenu. Zapad i Moskva bi rado među pregovaračima opozicije videli predstavnike Kurdske demokratske unije, glavne partije sirijskih Kurda, ali Ankara smatra da su suviše bliski sa Radničkom partijom Kurdistana, „terorističkom organizacijom” sa kojom su obnovljeni oružani sukobi.

U situaciji u kojoj Turska faktički strahuje od davanja političkog legitimiteta sirijskim Kurdima, jedan kurdski zvaničnik smatra da se radi o „osveti” Ankare zbog uspešne kurdske borbe protiv islamista, pa zato prosaudijski tim za pregovore opisuje kao „delegaciju džihadista”. Jasno je da odsustvo Kurda predstavlja još jedan signal koji najavljuje krah ženevskih pregovora.

Nema ni Saudijske Arabije i Irana, koji je tek prošle godine uključen u diplomatske aktivnosti. Mada se time izbegava varničenje dva zalivska rivala koja podržavaju suprotstavljene strane po Siriji, Iraku i Jemenu, njihovo odsustvo u vremenima produbljenog sunitsko-šiitskog sukoba nagoveštava ozbiljne manjkavosti bilo kakvog dogovora.

Kako je ranije dogovoreno, neće doći do direktnog susreta zaraćenih sirijskih snaga, a pregovori bi trebalo da budu početak procesa definisanog rezolucijom UN koji predviđa period političke tranzicije od 18 meseci.

Šanse da se to dogodi više su nego slabašne, što znači da treba očekivati repliku Ženeve-2, neuspelih pregovora u Siriji održanih 2014. godine.

(www.serb.rs)