Merkelova: Ako Nemačka zatvori granice – izbiće rat na Balkanu

Angela-Merkel-serb.rs

Nemačka kancelarka Angela Merkel foto:www.maxportal.hr

Ultradesničari tužilaštvu podnose stotine prijava protiv kancelarke, optužujući je za navodnu veleizdaju zbog prihvata ogromnog broja izbeglica

Frankfurt, Hajdelberg – Nemačka kancelarka Angela Merkel ksinoć je ponovo branila svoj stav da neće da zatvori granice Nemačke za ulazak izbeglica, ali ovog puta je istakla da bi tako nešto moglo da izazove rat na Balkanu. Govoreći na partijskoj konferenciji u Darmštatu, na jugu Nemačke, o tome kako ne želi da zatvori austrijsko-nemačku granicu, ona je skrenula pažnju na negativna iskustva sa ogradom na mađarsko-srpskoj granici.

„Na zapadnom Balkanu danas postoje ponovo takve tenzije (kao devedesetih godina prošlog veka) da sam zbog toga nedavno zamolila da se održi konferencija o (izbegličkoj) balkanskoj ruti”, rekla je ona i dodala da ne želi da sve predstavlja crno, ali da bi se situacija brzo mogla pogoršati. „Neću da tamo ponovo dođe do oružanih sukoba. Ali brže nego što se misli, jedna svađa može da se pretvori u pesničenje, a to je nešto što niko ne želi.”

Kancelarka je podsetila svoje partijske kolege da je mađarska ograda na granici sa Srbijom dovela do toga da izbeglice sada putuju preko Hrvatske, Slovenije i Rumunije, dok bi posle izgradnje slične ograde na nemačko-austrijskoj granici, kako je rekla, oni sigurno pokušali da u Nemačku dođu preko drugih zemalja.

„Opasnost od toga da Nemačka zatvori svoju granicu leži u tome što bi ove zemlje to isto učinile”, rekla je ona, dodajući da je zadatak Nemačke, kao najveće države članice Evropske unije, da nađe rešenje koje će podstaći solidarnost a ne međusobne podele. „To je moguće samo korak po korak. Poprilično sam uverena da ćemo u tome uspeti.”

Članovima njene Hrišćansko-demokratske unije (CDU) iz pokrajina Hesen, Rajnland-Pfalc, Sarland i Baden Virtemberg, koji su učestvovali na konferenciji u Darmšatu, ona je poručila da razume njihovu zabrinutost zbog velikog broj izbeglica i da „ne želi da potceni” te njihove brige, ali je apelovala na njih da ne zaborave i ljudsko dostojanstvo izbeglica.

Ona je juče, inače, rekla da evropska izbeglička kriza neće biti rešena na nemačko-austrijskoj granici, pozivajući ponovo na ravnomernu raspodelu izbeglih u Evropi.

„Oni u Evropi koji danas misle da njih to ne pogađa biće na neki način pogođeni sutra, makar i samo time što će jedinstvo EU biti dovedeno u pitanje”, rekla je ona.

Kancelarka je zbog svoje politike „otvorenih vrata” Nemačke za izbeglice ne samo stekla sve veći broj političkih protivnika i kritičara čak i u redovima svoje partije, već je protiv nje podneto i oko 400 krivičnih prijava zbog navodno počinjene veleizdaje. Levo orijentisani dnevni list „Tagescajtung” saznao je u Saveznom državnom tužilaštvu u Karlsrueu o ovim prijavama, ali portparol tužilaštva nije precizirao šta se u njima navodi kao dokaz navodne veleizdaje. Prema nemačkom zakonu, za veleizdaju je neophodno da osoba deluje nasiljem ili pretnjom nasiljem, ali to nije sprečilo ultradesničare da podnose prijave protiv Merkelove smatrajući da je ogroman priliv izbeglica, koji je ona dozvolila, jedan vid nasilja, te da je „reč o apokaliptičnom scenariju koji bi u okviru jedne godine mogao voditi kraju Nemačke”.

„Tagescajtung” ističe da je takva tvrdnja u pravnim okvirima apsurdna, ali da su ove optužbe samo deo orkestrirane desničarske kampanje, budući da su mnoge prijave protiv Merkelove veoma slične onim koje su podnošene zbog toga što je Berlin odobrio treći evropski program pomoći Grčkoj.

Merkelovu ne brinu toliko ove optužbe, koliko je trenutno brine da li će njen koalicioni partner Socijaldemokratska partija (SPD) na kraju ipak pristati na to da se u pograničnim delovima Nemačke uspostave takozvane tranzitne zone za izbeglice u kojima bi oni bili zatvoreni dok se ne proceni ko od njih uopšte ima osnov za dobijanje azila u Nemačkoj, a ko mora odmah da bude deportovan. Ona je nevoljno pristala na ovaj predlog bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Horsta Zehofera, ali zasad ne uspeva na ovu odluku da ubedi svog vicekancelara i šefa SPD-a Zigmara Gabrijela, koji to smatra besmislenim, opasnim i protivpravnim.

Uprkos tome, ona je preksinoć svojim partijskim saborcima rekla da veruje u dogovor i da „nije prvi put da moraju da SPD ubeđuju u nešto što je dobro”. Sledeći sastanak lidera CDU, CSU i SPD zakazan je za sutra.

(izvor-Politika)