Marion Le Pen: Priznanje Kosova je velika greška

Marion Marešal Le Pen najmlađi poslanik francuskog parlamenta (foto:www.giornalettismo.com)

Marion Marešal Le Pen  je najmlađi poslanik francuskog parlamenta u novijoj istoriji, za Vokliz, koji se nalazi u južnoj Francuskoj, region Provansa − Alpi − Azurna obala.

Istovremeno, Marion Marešal je član Odbora za spoljne poslove u francuskom parlamentu i učestvuje u grupi prijateljstva između Francuske i Rusije i između Francuske i Obale Slonovače. Takođe je član Političkog odbora Nacionalnog fronta. Završila je studije javnog prava na Univerzitetu Panteon Asas. Kao unuka osnivača stranke Žan Mari Le Pena i sestričina Marin Le Pen, sadašnjeg predsednika Nacionalnog fronta, Marion Marešal je bila zvezda nedavno održanih regionalnih izbora u Francuskoj.

Lepa i odlučna Marion Marešal Le Pen predstavlja simbol jedne nove, probuđene i samopouzdane Francuske koja želi da povrati  narušeni nacionalni i državni identitet svojoj zemlji. Marion je predstavnik jedne nove generacije Francuza koja nema evropeističke komplekse i želi da uspostavi staru slavu i ugled Francuske, a time, pored ostalog, ponovo izgradi porušene mostove savezništva prijatestva između Francuske i Srbije.

Prenosimo intervju sa gospođom Mašeral Le Pen, koji su za list „Geopolitika“ vodili novinari Slobodan Erić i Svetlana Maksović.

Poštovana gospođo Le PenVi i partija kojoj pripadate − Nacionalni front −  postigli ste odlične rezultate na poslednjim regionalnim izborima u Francuskoj. Međutim, u drugom krugu izbora protiv Vas su se udružile dve najjače političke partije, koje su inače međusobni protivnici. Protiv partije kojoj pripadate su se udružili zvanična politička klasa Francuske i mediji. Recite nam zašto se pokušava da se Nacionalni front toliko politički diskvalifikuje i medijski satanizuje, ne samo u Francuskoj, nego i u EU i šire?

„Postoje pobede koje su sramne za pobednike. To je bio slučaj što se tiče tih regionalnih izbora. Jedna velika koalicija levičarskih i desničarskih stranaka, kao i velika medijska ofanziva su nas sprečile da pobedimo u nekoliko regiona, iako smo imali većinu glasova. Ti mandatari brane po svaku cenu svoja utvrđenja, svoje privilegije, a verovatno i svoj klijentilizam, pa čak i po cenu njihove političke koherencije. Inače, najviše se plaše da ćemo mi dokazati da možemo bolje od njih, kao što danas činimo u našim opštinama. Onda bi izgubili poslednji argument koji im preostaje: strah i kleveta.

Međutim, zahvaljujući rezultatima koje su naše liste zabeležile zbog velikog povećanja glasača u drugom krugu, moći ćemo da postanemo prva opoziciona snaga u skoro svim regionalnim parlamentima Francuske, kao i strukturisana snaga koja će moći da donese promene jer imamo veliki broj mandata: nikada do sada nismo imali toliko regionalnih mandata, od sada ćemo biti prisutni u svim francuskim regionalnim skupštinama, otklonili smo levičarske stranke, kao na primer vladajuću stranku regiona Nor Pa de Kale, gde se kandidovala Marin Le Pen, i regiona Provansa − Alpi − Azurna obala, gde sam ja bila kandidat.

Njihova savezništva su ukazala na novi rascep u Francuskoj koji nije više između desnice i levice, već između globalista i rodoljuba koji se bore za suverenitet. Ideološka baza naših protivnika, lažnih rivala, identična je: kult evropskog federalizma, napuštanje nacionalnog suvereniteta, atlantizam, davanje prednosti ekonomiji nad politikom, uništavanje tradicionalnih vrednosti kao što je porodica, totalno otvaranje granica. Nacionalni front je jedini pokret koji otkriva ove obmane, i zbog toga nas sistem marginalizuje. Međutim, Francuzi uviđaju ovu podvalu. Takođe konstatujem da ta propaganda protiv Nacionalnog fronta teško prelazi granice jer naš pokret uživa velike simpatije u mnogim zemljama, bilo da su u Africi, na Bliskom istoku, u istočnoj Evropi, naročito u Rusiji, ili kod vas, u Srbiji. Jer te države, često frankofilske, shvataju da bi jedna jaka i suverena Francuska bila neophodan partner u odbrani uravnoteženog multipolarnog sveta koji poštuje nacionalna bogatstva.“

Obradovic-sa-Marion-Maresal-Le-Pen-serb.rs

Sa Boškom Obradovićem u posti ruskoj dumi (foto:dverirakovica.com)

Kako ocenjujete dolazak velikog broja migranata u Evropu sa Bliskog istoka, iz Avganistana i Afrike, i kakve sve opasnosti po identitet i bezbednost evropskih naroda nosi ovaj proces? Kako objašnjavate čudan i gotovo neshvatljiv odnos čelnika EU, a posebno Nemačke, prema ovima opasnim demografskim tendencijima, gde se ne preduzimaju ni elementarne kontrole prema migrantima?

„Evropski kontinent se suprotstavlja pravom migracionom talasu bez presedana, sa više od 1,25 miliona zahteva za azil prošle godine. Neki od njih, naravno, beže od strašnih situacija, ali veliki broj migranata koji traži utočište u Evropi dolazi sa ekonomskim ili porodičnim motivima, što nije kompatibilno sa azilom, i dolaze iz zemalja koje uopšte nisu u ratnom stanju. Te zloupotrebe se lako sprovode u delo zbog imigracionog sistema koji je sve popustljiviji i na kojem moraju da se baziraju nacionalni zakoni. Tako se evropski narodi nalaze u neravnoteži što se tiče njihovih života, zbog velikog broja pristiglih izbeglica, sa radikalno različitom kulturom i načinom života. Zatim, u tim kolonama migranata su infiltrirani islamistički teroristi: dvojica džihadista sa pariskog fudbalskog stadiona prošli su granicu kao azilanti koji su tražili utočište na našem kontinentu. Francuska obaveštajna služba je sigurna u spremnost više dominantnih grupacija Islamske države, koje su stigle preko migrantskih ruta, da pređu u akciju. Ali površne kontrole koje je ustanovio Brisel totalno su neefikasne. Lideri Evropske unije su spremni da žrtvuju bezbednost i identitet naroda u ime lažne velikodušnosti. Nemačka, koja je skroz otvorila granice za masovnu imigraciju, ima problema sa starenjem svog stanovništva koje nije u mogućnosti da obnovi svoje generacije. Angela Merkel smatra da su ti migranti, većinom mladi muškarci, prilika za podsticanje nataliteta i uspostavljanje demografske ravnoteže, što je neophodno za jednu svetsku silu koja želi da ostane ekonomski lider Evrope. Međutim, time zaboravlja da narodi ne mogu da se zamenjuju. Nemci ipak plaćaju cenu takve politike: nasilja koja su počinili migranti muslimanske veroispovesti, kao na primer kolektivna silovanja Nemica, preobratila su javno mnjenje, koje je uvidelo opasnost nekontrolisane imigracije. Nemačka sada pokušava da nametne svojim evropskim partnerima, preko sistema kvota raspodele, jednu migracijsku politiku koja je doživela neuspeh u samoj Nemačkoj. Odbijajući da se podvrgnu direktivama Brisela i Berlina, lideri zemalja istočne Evrope, i tu mislim na Mađarsku i Sloveniju, pokazuju drugim evropskim državama put kojim treba ići: zatvaranje balkanske rute, bez obzira što se to ne dopada Angeli Merkel, neophodno je kako bismo zaustavili ovu migracijsku poplavu.

Dakle, lideri država istočne Evrope pokazuju kako treba postupiti: odbiti potčinjavanje globalističkoj dogmi i njenim najdestruktivnijim izaslanicima po naš i vaš narod.

Da li je interes Francuske ostanak u Evropskoj uniji i da li mislite da je EU u krizi? Kakav je Vaš koncept i vizija Evrope?

„Migraciona politika je pokazala da je solidarnost između država članica EU jedna velika varka, a da je evropski sistem strukturalno neuspešan. Evropska diplomatija je nepostojeća jer ne postoji nikakva harmonija između različitih težnji 28 članica. Tako se naše države nalaze u potčinjenom položaju, koji ih dosta slabi u očima drugih zemalja, kao što je, na primer, Turska… Turska se dakle nalazi na jačoj poziciji i naređuje Evropi šta da radi, koristeći migrante kao oružje masovne destabilizacije našeg kontinenta. Ta ista metoda se koristi i u ekonomiji: Brisel neprestano pokazuje svoju autoritarnost što se tiče budžeta država članica, ali prihvata sve deregulacije slobodne trgovine koje žele SAD. Što se tiče odbrane Evrope, ona je pravi fijasko, što odgovara NATO-u. U tome podržavam Srbe koji se mobilizuju kako bi sačuvali svoju nezavisnost jer bi u suprotnom postali obični pioni Vašingtona.

Evropska unija je u neprestanoj krizi jer je ona u stvari jedna antidemokratska struktura i jer ne postoji evropski narod, bez obzira na to što imamo zajedničke vrednosti. Zbog toga su interesi svake države bazirani na povratku suvereniteta i granica. To ne znači da treba da dižemo zidove među Evropljanima, već da sarađujemo poštujući nacionalne različitosti: Evropa nacija u kojoj svaka vlada može slobodno da sarađuje bez naređenja nekog tehnokratskog organa koji ne poznaje težnje naših naroda. Kada Nacionalni front bude osvojio predsednički mandat, referendumom će predložiti francuskim građanima pitanje o izlasku iz Evropske unije ukoliko ne budemo uspeli da pregovorima promenimo evropske ugovore, po ugledu na ono što se trenutno radi u Velikoj Britaniji.“

Hrišćanski identitet Evrope je napadnut iznutra od strane levo-liberalnih krugova, a spolja od islamskog fundamentalizma. Kako sačuvati hrišćansku veru i nacionalni identitet evropskih naroda? Da li mislite da je neophodna bliža saradnja ne samo evroskeptičnih partija, poput Nacionalnog fronta, Slobadarske partije Austrije, italijanske Lige Nord, već i političkih snaga iz pravoslavnih zemalja koje dele iste stavove, pre svih iz Rusije?

„Hrišćanstvo nije samo sastojak identiteta Evrope, već njegova sama osnova. Osnivački čin kojim je sazdana Rusija ili Francuska je krštenje njihovih prinčeva. U Srbiji, osnivanje prve srpske države se podudara sa hristijanizacijom zemlje. Sve do renesanse, Evropa se zove hrišćanstvo. Što se tiče postojećih pretnji po Evropu, radi se o onim pretnjama koje ste nabrojali: levičarski liberalizam koji uništava tradicionalna društva, islamistički fundamentalizam, koji su zapadne sile, nažalost, intrumentalizovale u više navrata. Uistinu, saradnja protiv ove duple pretnje mora da izađe iz kadra Evropske unije. To je inače i u duhu zajedničke izjave objavljene posle susreta pape Franciska i patrijarha Kirila. Nacionalni front ima redovnu komunikaciju sa strankom Jedinstvena Rusija, koja je trenutno na vlasti u Ruskoj Federaciji, jer delimo iste vrednosti u većini društvenih i političkih pitanja.“

Kada već pominjemo Rusiju, kako Vi ocenjujete ulogu koju u savremenom svetu igra Rusija Vladimira Putina, koja je dosta medijski satanizovana u zapadnim medijima? Mislite li da odnosi između Rusije i Francuske treba da budu bolji, s obzirom na to da su Moskva i Pariz bili saveznici u dva svetska rata?

„Francuski istoričar i demograf Emanuel Tod pisao je 2002. godine u svojoj knjizi „Posle Imperije“ da će Rusija prirodno postati pol stabilnosti u svetu. Njena ogromna teritorija, njeni resursi i njeno stanovništvo onemogućuju svaku ekspanzionističku želju. To danas vidimo i u Siriji, bez obzira na to šta pišu zapadnjački mediji. Što se tiče bilateralne veze između Francuske i Rusije, ona je uistinu potrebna ne samo za naše dve zemlje, već i za stabilnost čitave Evrope. Rusija i Francuska će biti centralne figure u postnatovskom bezbednosnom sistemu koji želimo da uspostavimo. Takođe, treba da se podsetimo da je rusko savezništvo uvek bilo spasonosno za Francusku, za vreme Prvog i Drugog svetskog rata. Takođe bih želela da se podsetimo skorije prošlosti, tj. Minskih sporazuma o Ukrajini, koji predstavljaju osnovni tekst za rešenje sukoba, i koji su rezultat saradnje između Pariza, Moskve i Berlina. To dokazuje da su velike evropske sile sposobne za međusobnu saradnju kada se u to ne meša nijedna neevropska država.“

Postoji jedno takođe veliko savezništvo i prijateljstvo iz Prvog svetskog rata, prijateljstvo između Fransuske i Srbije. Moderna politička Francuska izgleda ne želi da se mnogo seća tog prijateljstva, jer je devedesetih uvela sankcije i učestvovala u bombardovanju Srbije. Srbi naravno nisu bezgrešni i imaju svoj stepen odgovornosti, ali da li su oni jedini krivci na Balkanu? Vi ste mladi, ali da li ste slušali o francusko-srpskom prijateljstvu, koje je potisnuto u odnosima naših dveju zemalja, a koje bi trebalo ponovo oživeti na slavi francusko-srpskih heroja iz Velikog rata sa Solunskog fronta?

„Srbija je veliki saveznik Francuske na Balkanu. Gubitak suvereniteta koji trpimo već dvadeset pet godina imao je vrlo ozbiljne posledice za Francusku i, nažalost, za naše tradicionalne saveznike. Bombardovanje 1999. godine je ogromna greška, kao što je i totalno nepoštovanje međunarodnog prava, što važi i za priznanje nezavisnosti Kosova koje je u suprotnosti sa rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija. Povratak francuskog suverentiteta za vreme vladavine Nacionalnog fronta će imati kao posledicu uspostavljanje jednog novog bezbednosnog sistema Evrope, obnavljanje tradicionalnih savezničkih veza, u koje spada i srpsko-francuska veza, kao i stroga primena međunarodnog prava u vezi sa drugim državama.“

Možete li nam na kraju nešto reći nešto o tajni harizme porodice Le Pen? Koliko Vam je životu značilo to veliko političko nasleđe, šta ste usvojili od vizije svog dede, osnivača Nacionalnog fronta, gospodina Žan Mari Le Pena, a šta opet od stavova i politike Vaše tetke, gospođe Marin Le Pen, predsednika stranke?

„Hvala Vam što nam pripisujete tu harizmu. Nema tajne, sem bezuslovne ljubavi prema našem narodu i našoj zemlji. Moj deda ima veliku zaslugu u tome što je decenijama, sâm protiv svih, bio nosilac patriotskih i nacionalnih ideja, koje su dugo bile smatrane kao zastarele ili loše. On je vrlo talentovan govornik i vrlo obrazovan čovek, kakvih ima sve manje i manje u francuskom političkom životu. Mnogo toga mu dugujemo što se tiče ideja, naročito što se tiče odbrane Evrope, od Atlantika do Urala. Marin Le Pen je hrabro preuzela pokret, modernizujući imidž stranke, odvela nas je do vrha tako što je, na primer, dala više prostora našem ekonomskom i društvenom programu, uvek odbijajući svaku neumerenost i provokacije.“

(www.serb.rs)