Karimovljeva smrt su otvorena vrata SAD-u i ekstremnim islamistima

islam-karimov-serb.rs

Preminuli predsednik Uzbekistana Islam Karimov (foto:www.independent.co.uk)

Islam Karimov je jedan od dvojice šefova država, bivših sovjetskih republika, koji je bio na čelu zemlje od 1991. godine i sticanja nezavisnosti. Drugi je predsednik Kazahstana, Nursultan Nazarbajev (ima 76 godina). Nakon Karimovljeve smrti, zemlja kojom je upravljao jedan čovek, suočava se sa rizikom od destabilizacije.

Uzbekistan i Zapad

Uzbekistan je dugo bio pod stalnom pažnjom Sjedinjenih država. Mnogi stručnjaci se slažu da je zemlja dugi niz godina na listi Stejt departmenta za obojenu revoluciju. Najdramatičnije pogoršanje u odnosima sa „zapadnim partnerima“ dogodilo se 2005. godine, nakon tzv. Andižanskih događaja. Zatim je tokom suđenja lokalnim biznismenima, koji su optuženi za učešće u zabranjenoj radikalnoj islamskoj sekti, u grad Andižanu, počeo i protest koji se pretvorio u nerede sa talačkom krizom.

U gušenju pobune od strane vladinih trupa, ubijeno je 187 ljudi. Na suđenju posle nemira je saopšteno da su demonstranti pozvali na džihad, na zbacivanje vlade i uspostavljanje islamskog kalifata.

Sve ove okolnosti nisu uzete u obzir na Zapadu. Islam Karimov je proglašen za krvavog diktatora, zemlji su uvedene sankcije. Odgovor je bio i da su NATO baze uklonjene sa teritorije Uzbekistana.

Nakon događaja u Andižanu, Karimov je počeo da se približava Rusiji, iako je ranije uvek pokušavao da drže rastojanje, ali je sada imao u vidu obnavljanje odnosa u Šangajskoj organizaciji za saradnju. Međutim, Sjedinjene države nikada nisu gubile nadu da mogu da povrate svoje interese u Uzbekistanu, istovremeno znajući da to nije moguće dok je Karimov na vlasti. Tako je odsustvo Karimova ili njegovog naslednika velika prednost za Sjedinjene države.

Daeš

Glavna slaba tačka Uzbekistana je državna struktura, koju čvrsto kontroliše jedna osoba 25 godina. Izbori, održani u Uzbekistanu, tradicionalno su pokazali veliku podršku za nacionalnog lidera, oko 86-90%. U stvari, ceo sistem kontrole bio je isključivo u rukama Islama Karimova, ko je bio u stanju da izgradi neophodnu ravnotežu domaćih elita i veza sa inostranstvom.

Međutim, pod okriljem spoljne kontrole, monstruozna mreža islamskog ekstremizma se krčka već dugo. Uzbekistan se smatra jednim od kanala trenutne trgovine drogom iz Avganistana u Evropu i Aziju. Istovremeno, Talibani su pronašli plodno tle za proširivanje svoje baze za obuku i mreže uticaja. Na žalost, pod Karimovim, stanovništvo je patilo od velikog siromaštva. Nedostatak radnih mesta, gasa, pa čak i električne energije u većini naseljenih oblasti, doprineli su rastu nezadovoljstva i radikalizacije među stanovništvom.

Postoje talibanske ćelije Al-Kaide, Uzbekistanski islamski pokret i Hizb ut-Tahrir, ali i mnoge manje radikalne islamističke grupe koje aktivno regrutuju pristalice.
Karimovljeva smrt otvara vrata Daešu da počne da deluje u Uzbekistanu. Zemlja će postati žarište nestabilnosti i jedna od referentnih tačaka Daeša, ako se elite ne dogovore oko snažnog naslednika na mestu predsednika.

Karimovljevi naslednici

Islam Karimov nije imenovao svog naslednika. Ne može ga zameniti sin, jer lider Uzbekistana imao samo dve ćerke, od kojih je jedna optužena za korupciju i zloupotrebu položaja. Četrdesetčetvorogodišnja Gulnara Karimova je starija ćerka predsednika, ima nekoliko stotina miliona dolara, bila je na različitim položajima i vladi i moguće je da bi se mogla kandidovati za predsednika.

Ali, stručnjaci sumnjaju da će se to dogoditi. Malo je verovatno da će moderna žena ujediniti klanove elite, kako bi se sprečio sukob i odbacili radikalni islamisti. Među realnim kandidata za mesto šefa države je „trenutni“ Premijer (kako ga nazivaju), Šavkat Mirzijojev. Kao predstavnik Karimova, on se pokazao kao efikasan rukovodilac, koji zapravo kontroliše sve strukture državne vlasti. Šef Nacionalne službe za bezbednost Rustam Inojatov je drugi mogući naslednik, ali sedamdesetdvogodišnji političar nije veoma jak, iako ima nekog uticaja. Potpredsednik Vlade Rustam Azimov će se, možda, uključiti u borbu za najviši položaj u zemlji. Smatra se da je ovaj političar prozapadno usmeren.

Kakogod bilo, naredna tri meseca će, prema Ustavu, na čelu države biti Predsednik Parlamenta Nigmatilu Juldašev. Moguće je da će ovaj političar pokušati da uzurpira položaj predsednika. Međutim, situacija se može brzo menjati, kao i u Turkmenistanu, gde je u skladu sa Ustavom, nakon smrti Saparmurata Nijazova, predsednik Medžlisa morao da vodi zemlju, ali je pokrenut krivični postupak protiv njega; Gurbanguli Berdimuhamedov je postao privremeni predsednik.

Uskoro ćemo videti kako se stvari razvijaju u Uzbekistanu.

(www.serb.rs)