Da li će Hrvatska vratiti otetu imovinu Srbima?

hotel-rovinj-serb-rs

Hotel Rovinj zaokružen u vlasništvu srpske firme (foto:www.novosti.rs)

Evropska komisija lupila je nedavno packu hrvatskom pravosuđu zbog loših i sporih suđenja po srpskim tužbama za otetu i devastiranu imovinu. U Hrvatskoj se o ovome ćuti, a ova tema naći će se u novembru i pred Savetom Evrope.

Mnogi misle da Brisel i Strazbur mogu samo da kritikuju Zagreb jer nemaju drugih mehanizama kažnjavanja, za razliku od vremena kada je Hrvatska bila kandidat za članstvo u EU i kada je Unija imala veliki ucenjivački potencijal. Advokat Zoran Ristić, koji zastupa srpske firme protiv Zagreba pred Evropskim sudom u Strazburu, sa ovim se ne slaže. On očekuje da će EK naložiti Hrvatskoj da poštuje tekovine evropskog prava:

– Ubeđen sam da će za Hrvatsku biti napravljena deklaracija kojom će joj naložiti da se srpske firme obeštete ili da im se imovina vrati. Takođe verujem da će na novembarskoj sednici Saveta Evrope biti doneta odluka da se Zagrebu uputi nalog da u sudskim postupanjima mora da poštuje pravo svojine.

Ristić ističe da će Hrvatska verovatno biti prisiljena da potpiše bilateralni sporazum o sukcesiji sa Srbijom, kojim bi konačno zaživela primena Aneksa G, i da prizna pravo srpskih firmi koje im je oduzeto.

U vreme raspada bivše države, prema tadašnjim procenama Republičke direkcije za imovinu, vrednost zgrada, stanova i odmarališta srpskih preduzeća i opština u Hrvatskoj iznosila je 1,8 milijardi evra. Kada se tome doda i privatna imovina prognanih građana, prema nekim procenama, brojka se penje na 32 milijarde.

Do potpisivanja Aneksa G Sporazuma o sukcesiji, koji se do danas ne primenjuje, Hrvatska je već prodala mnoga sindikalna odmarališta, turističke objekte i poslovni prostor.

Posebne preporuke

Advokat Ristić nedavno se obratio Evropskoj komisiji, nezadovoljan postupanjem Suda u Strazburu. Odgovorio mu je načelnik Odeljenja za opštu pravosudnu politiku Emanuel Krabit, koji je i potvrdio da je EK doneo Predlog posebnih preporuka za pravosuđe Hrvatske, u kojima se navodi da Zagreb mora da poboljša “kvalitet i efikasnost pravosudnog sistema”.

– Ova preporuka EK završila je u nečijoj fioci, kao i brojne pre toga – rekao je za “Novosti” ugledni zagrebački pravnik, dobro upoznat sa primenom evropske pravne regulative.

Problem i jevrejska imovina

U Hrvatskoj nije samo problem imovina koju potražuju Srbi, već i jevrejska zajednica vrši stalne pritiske im se vrati oduzeta imovina iz Drugog svetskog rata. Brojni političari su obećavali da će to biti rešeno, ali pomaka nema.

ROVINj PRIMER OTIMAČINE SRPSKE IMOVINE

Zatiru se tragovi U „Malom Beogradu” do 1991. bilo 970 kuća, vikendica i stanova u srpskom vlasništvu, a danas manje od sto ROVINj – Beograđani su pre više od pola veka otkrili slikoviti istarski gradić Rovinj, koji su mnogi s pravom nazivali „Beograd u malom”. Ovde su Srbi do 1991. imali 970 kuća, vikendica i stanova. Danas je taj broj sveden na manje od 100. Rovinjski Srbi decenijama su ulagali u stambeni fond i imali pravo, kao i Hrvati, da ih koriste i otkupljuju po istim uslovima. Nažalost, hrvatska vlada do sada nije rešila pitanje stanarskog prava proteranih građana srpske nacionalnosti, sakrivajući se iza promene zakona po kome više nema društvenog vlasništva, odnosno stanarskog prava. Kao da se taj problem, da je bilo dobre volje, nije do sada mogao rešiti u drugom pravnom obliku. U vikendice i stanove Srba u velikoj broju uselile su se izbeglice, većinom iz BiH. Mnogi vlasnici svoje skupocene kuće i vikendice (vredne stotine hiljada evra) prodali su budzašto, po tri do pet puta nižim cenama od njihove procenjene vrednosti. U tim transakcijama, preko posrednika i sumnjivih agencija ostali su tako bez velikih para i krova nad glavom. Beograđani su u Rovinju ostavili i veliko privredno bogatstvo, koje se meri na desetine miliona evra. Poljoprivredni kombinat „Beograd” je u središtu starog gradskog jezgra imao firmu „Rovinj – Turist” sa hotelom „Rovinj”, jedinim i poznatim mlečnim restoranom u gradu kao i restoran „Brodić”. Druga firma PKB-a bila je „Istra – Komerc” sa specijalizovanom prodavnicom mesa, mleka, mlečnih proizvoda, konzerviranog voća i povrća i velikom hladnjačom u Rovinj Selu. Decenijama su ove firme uspešno poslovale, a vodili su ih istaknuti privrednici Ljupko Braus i Marčelo Matošević. Postojalo je i više odmarališta beogradskih preduzeća i opština. Opština Savski venac i beogradsko preduzeće „Čelik” u istoj ulici su imali odmarališta. Interesna zajednica za odmor radnika iz Beograda izgradila je 80-ih godina prošloga veka veliko odmaralište „Beograd” na području Valdalisa, hotel „Avalu” sa depandansima „Zlatar” i „Učka” (sa preko 800 ležajeva), a na 16 hektara, uz samu morsku obalu autokamp kapaciteta 1.200 mesta. Ovi vredni objekti od 1991. godine promenili su više vlasnika koji su uz blagoslov države Hrvatske i lokalnih vlasti oteli tuđu imovinu. Hotel „Rovinj”, u starom gradskom jezgru, više od dve godine zjapi kao ruševina, zbog sporne dokumentacije o njegovoj nadgradnji novog vlasnika iseljenika iz Australije. Oko hladnjače u Rovinj Selu još traje sudski spor među novim vlasnicima. Vlasnik odmarališta „Beograd” je sada bivši direktor Građevinskog preduzeća „Aldo Rismondo” Dinko Brajinović. Ovih dana se po Rovinju naveliko priča da je ovaj veliki i lepi turistički kompleks kupila „Adris grupa” (Fabrika duvana) u čijem se sastavu nalaze i svi turistički objekti na rovinjskoj, a odnedavno i vrsarskoj rivijeri. Rovinjskom divu to sigurno neće biti veliki „trošak”, jer ove godine računa na dobit od čak 122 miliona evra. Da spomenemo i da svake nedelje jedan do dva šlepera sa cigaretama iz Rovinja kreće put Beograda. U razgovoru sa bivšim radnicima beogradskih firmi u Rovinju čuli smo i njihovo ogorčenje što je država gluva pred pitanjima o oduzetoj ne maloj imovini, ali i kritika upućena na adresu matičnih preduzeća i opština u Srbiji, što ćute i nisu glasniji, kao Hrvati kojima je Srbija vratila i vraća imovinu koja se nalazi na njenoj teritoriji. Hrvatska hita u Evropu, kaže Mladen Todorović, bivši hotelijer „Rovinj – Turista”, ali nekažnjeno kršeći sporazum o sukcesiji bivše SFRJ i ne poništava masovnu otimačinu imovine pravnih i fizičkih lica sa područja SCG. Do leta biće izvršena rekonstrukcija bioskopa „Beograd” na samoj rovinjskoj rivi čiji su radovi u toku. Useliće se u tu zgradu uskoro službenici Rajfajzen banke. Tako će nestati i poslednji simbol Beograda u malom u ovom istarskom biseru turizma.

(www.serb.rs)