Voda u Srbiji mora da poskupi

izvori-serb.rs

Naše najveće bogatstvo (foto:bif.rs)

U Srbiji bi do kraja godine trebalo da bude usvojena Strategija za upravljanje vodama do 2034. koja predviđa ulaganje od čak 8,5 milijardi evra u tom periodu, ali i dostizanje ekonomske cene vode od 1,35 evra po metru kubnom, rečeno je u Privrednoj komori Srbije.

Predstavnici Svetske banke su istakli da je cena vode u Srbiji socijalna, zbog čega se nedovoljno ulaže u vodosnabdevanje i kanalisanje vode, za šta bi godišnje bilo neophodno izdvojiti najmanje 200 do 300 miliona evra.

U Srbiji se sada izdvaja, na republičkom i lokalnom nivou, između 100 i 150 miliona evra.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine – Republička direkcija za vode, PKS i SB, organizovali su stručni skup na kojem su predstavljeni nacrti uredbi u oblasti vodnih usluga u Srbiji.

To su Nacrt uredbe o utvrđivanju metodologije za obračun cene snabdevanja vodom za piće sistemom javnog vodovoda i cene sakupljanja, odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda sistemom javne kanalizacije i Nacrt uredbe o utvrđivanju kriterijuma za određivanje referentne cene vode.

Stručnjak Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi” Slađana Milojković rekla je za Tanjug da bi te uredbe trebalo da budu usvojene krajem 2016. ili početkom 2017. godine. „Predviđeno je da se ekonomska cena vode od 1,35 evra po metru kubnom dostigne u periodu od pet do šest godina nakon usvajanja strategije. To poskupljenje će biti sukcesivno i neće svuda biti isto, već je reč o proseku. To moramo da uradimo kako bismo obezbedili kvalitetnu vodu budućim generacijama”, naglasila je Milojkovićeva.

Ona kaže da je situacija u Srbiji u oblasti komunalnih delatnosti, vodosnabdevanja i kanalisanja vrlo šarolika i da su u pojedinim opštinama ili komunalnim preduzećima cene vode za piće za stanovništvo dva do tri puta niže u odnosu na cene koje plaća privreda za istu uslugu. „Imamo situaciju da su cene za kanalisanje ili sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda dva do četiri puta niže od cene vodosnabdevanja. Kolika će biti cena i zašto su toliko velike razlike – zavisi od komunalnog preduzeća, ali i od kapaciteta same opštine. Nažalost, u većini opština je cena vode jako niska i mnogo opština mora iz svojih budžeta da izdvaja određeni deo sredstava za tekuće investiciono održavanje”, rekla je Milojkovićeva.

Predstavnik Svetske banke Dejvid Mišod rekao je da je voda u Srbiji dobrog kvaliteta, ali da ima socijalnu cenu, zbog čega se ne ulaže dovoljno u infrastrukturu, kao i da treba još dosta da se radi na izgrađivanju pogona za preradu otpadnih voda.

On kaže da je SB analizirala više od 400 komunalnih preduzeća u podunavskom slivu i da je u komunalnim preduzećima za vodosnabdevanje u Srbiji primećeno, na primer, da imaju mnogo više zaposlenih nego što je to slučaj u EU. „Takođe, Srbija nije najsiromašnija u regionu, a ima jednu od najnižih cena vode”, rekao je Mišod dodajući da se Subotica najviše približila ekonomskoj ceni, ali i da tamo trošak za vodu iznosi svega dva odsto prihoda domaćinstva.

On je rekao da se u EU mnogo više novca ulaže u tu oblast i da je preporuka OECD-a da to bude 0,5 do jedan odsto BDP-a, dok u Srbiji to iznosi 0,2 ili 0,3 odsto. „Oko 200 do 300 miliona evra treba da investirate ako želite da ispunite zahteve EU”, naglasio je Mišod – prenosi Tanjug.

Pročitajte još:

Srbija je u tišini prodala izvorišta

(www.serb.rs)