„Veće plate i penzije ne dolaze u obzir, ni 2017.“

Logo MMF-a u glavnoj zgradi u Vašingtonu (foto:rs.n1info.com)

Šef Misije MMF-a za Srbiju   izjavio je da povećanje plata i penzija u ovoj godini ne dolazi u obzir, zbog kašnjenja racionalizacije javnog sektora.

Kako je rekao Ruf, MMF ne vidi prostor za povećanje ni u 2017. godini.

Ruf je, u intervjuu za novi broj NIN-a rekao da svaki razgovor o platama u javnom sektoru i penzijama mora da krene od veoma teške demografske situacije.

“Javni sektor zapošljava više ljudi nego privatni, a za isti posao isplaćuje veće zarade. Uz to, na svakog radnika koji uplaćuje doprinose u penzijski sistem dolazi penzioner. Zato se prvobitni program oslanjao ne samo na značajna smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru, već i na potpuno zamrzavanje plata i penzija tokom tri godine, objasnio je šef Misije MMF koja je od danas u Srbiji.

“Fiskalni rezultati koji su u 2015. bili znatno bolji od očekivanih stvorili su prostor za određena povećanja plata i penzija, a realna vrednost povećanja je bila mnogo bolja nego obično, pošto je inflacija bila znatno niža nego što se očekivalo”, dodao je.

Kada je reč o narednom periodu, postavlja se pitanje da li su dalja povećanja opravdana i da li Srbija može da ih priušti”, nastavlja i ukazuje na to da bi očekivanja trebalo prilagoditi okruženju u kome vlada niska inflacija.

“Takođe, došlo je do značajnog kašnjenja reformi u oblasti racionalizacije u javnom sektoru, što znači da smanjenje troškova zarada u javnom sektoru i penzija napreduje sporije nego što je planirano. To ukazuje na zaključak ne samo da povećanja plata i penzija u 2016. ne dolaze u obzir već i da, ukoliko vlada ne identifikuje značajne nove fiskalne uštede, u ovom trenutku ne vidimo prostora za njih ni u 2017.”, rekao je Ruf.

Upitan da komentariše ocenu Fiskalnog saveta da je 75.000 ljudi koje bi trebalo otpustiti previše, Ruf odgovara da vlada još nije u poziciji da sa izvesnošću kaže koji bi trebalo da bude konačan broj otpuštenih.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Svetska banka i drugi obavljaju važne pripremne aktivnosti, ali će nova vlada, uključujući ključna ministarstva u smislu potrošnje – kao što su zdravstvo i obrazovanje – morati da to pretoči u jasne planove za oblasti u kojima može da se smanji broj zaposlenih, kao i oblasti u kojima je potrebno više zaposlenih.

Od smanjenja ukupnog broja, objašnjava, još je važniji proces preraspodele resursa da bi se obezbedilo delotvornije pružanje javnih usluga u budućnosti, a zato se i govori, istakao je, o „racionalizaciji“ umesto samo o otpuštanjima.

“Ne želimo da vidimo ravnomerna smanjenja broja zaposlenih u svim oblastima, želimo inteligentan pristup. Ali će to često podrazumevati preispitivanje nekih „zaštićenih interesa“ kao što su nastavni plan i program ili postojeće mreže obrazovnih i zdravstvenih ustanova. I na kraju, ukoliko uštede od racionalizacije budu manje, biće neophodne veće uštede u drugim oblastima”, rekao je Ruf.

Na pitanje kada građani Srbije mogu da očekuju povećanje životnog standarda, kaže da je to uvek izazov na kratak rok, jer na početku realni dohoci obično padaju dok se preveliki budžetski deficit stavlja pod kontrolu.

Međutim, nastavlja, nakon inicijalnog perioda, pokazuju se koristi od programa u pogledu dohotka i zaposlenosti kada se nastavi ekonomski rast i kada, uz podršku reformi, dostignu više nivoe nego u prošlosti. Uveren sam da Srbija, sa svojim jakim ljudskim kapitalom i istorijskom ulogom trgovinskog i privrednog centra, može da bude uspešna na svom putu.

Povezani tekstovi: Misija MMF-a danas u Beogradu

(www.serb.rs)