Uvod u diktaturu

stefanovic-nebojša-mup-serb.rs

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović (foto:boljaadvokatura.com)

Nacrt zakona o javnom okupljanju ne zabranjuje građanima da se u bilo koje doba dana ili noći spontano okupljaju, izjavio je Nebojša Stefanović.

„U našoj javnosti često se govorilo da ako naša reprezentacija nešto osvoji u sred noći ili bilo kom trenutku da ljudi neće moći da se okupe, što potpuno nije tačno. Ljudi mogu da izađu, raduju se, vrate se svojim kućima, u bilo kom trenutnu bez ograničenja“, rekao je Stefanović za Radio-televiziju Srbije (RTS).

On je istakao da se u nacrtu zakona poštovao princip da „jedno pravo ne ugrožava drugo pravo“, te da je zbog toga strogo zabranjeno održavanje skupova na autoputu, u blizini vodovoda ili aerodroma, ali da se mora biti tolerantan i da će se dozvoliti skupovi u centru grada.

„Normalno je da se održavaju skupovi ispred parlamenta, Vlade Srbije i drugih institucija, ali nije normalno ispred škola, ispred vrtića, vojnih i policijskih objekata“, istakao je ministar.

On je dodao da je osnovna karakteristika spontanih skupova da nemaju organizatora i da policiji ne moraju da se prijave.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenila je juče da u Nacrtu zakona o javnom okupljanju nije regulisano održavanje „kontra skupova“, kao i da su nedovoljno definisani ‘spontano okupljanje’ i ‘okupljanje u pokretu’.

Reagujući na zamerku da je zakonom izostavljena definicija i pravna regulacija ‘kontra skupova’, Stefanović je istakao da se nije pravila razlika izmedu skupova, jer su svi tretirani na isti način.

„Svaki skup mora da bude prijavljen i policija pravi bezbedonosno proveru da li je bezbedan da se održi“, rekao je Stefanović i dodao se u Srbiji godišnje održi oko 100.000 javnim skupova i da na njima „nema mrtvih izbodenih, ranjenih“.

Stefanović je naglasio da su to rešenja koja su navedena u Nacrtu zakona koji je u javnoj raspravi kako bi se čulo što više drugih mišljenja, ali da su ona podložna promenama jer zakon tek treba da usvoji Vlada i pošalje ga skupštini na usvajanje.

Srbija nema Zakon o okupljanju od 9. oktobra, zbog odluke Ustavnog suda koji je taj zakon proglasio neustavnim 9. aprila. Sud je objavljivanje ove odluke u Službenom glasniku odložio za šest meseci od njenog objavljivanja.

Tim povodom Stefanović je istakao i da ne treba da se brinemo zbog pravnog vakuma, jer je ta oblast regulisana brojnim zakonima, među kojima je i Zakon o javnom redu i miru.

Gde je sloboda ako ne može protest gde ja hoću?

Zbog brojnih ograničenja, za Nacrt zakona o javnim okupljanjima, nezavisne institucije i civilno društvo kažu da je neustavan.

Kako saznajemo, radna grupa MUP-a prihvatiće najveći deo primedaba pre nego što Predlog zakona bude predat Vladi.

Gde je tu sloboda ako ne mogu da se okupljam gde želim i kada želim? To je pravo pitanje za sastavljače u ovom trenutku restriktivnog nacrta Zakona o javnim okupljanjima građana.

Radna grupa MUP-a, tvorac Zakona, upoznata je sa primedbama nezavisnih institucija.

„Ograničenja slobode okupljanja nisu u skladu sa Ustavom. Pre svega odredbe kojima se ograničava mesto i vreme, a prekršajne kazne su previsoke, odvraćaju građane“, kaže Katarina Golubović iz Jukoma.

U Nacrtu piše da okupljanja nisu dozvoljena pre osam i posle 22 sata, ne pravi se razlika između mirnih i onih drugih okupljanja, a lokalnim vlastima su date odrešene ruke da kažu gde može, ako može.

„Zakon ima takvo diskreciono pravo da sutra može da vam zabrani ili odredi mesto gde ne možete da se okupite, što je suprotno ustavnoj slobodi o mirnom okupljanju, koje kaže – mirno okupljanje slobodno“, kaže Duško Vuković iz SSSS-a.

Iz kancelarije zaštitnika građana poručuju da se tačno zna koja to ograničenja slobode okupljanja Ustav prepoznaje.

„To su javno zdravlje, moral, prava drugih i bezbednost države Srbije. Sve izvan toga znači narušavanje slobode građana na okupljanje“, navodi zamenik ombudsmana Miloš Janković.

Na spisak manjkavosti Nacrta o javnom okupljanju treba dodati i da spontana okupljanja nisu do kraja regulisana, a kontramitinzi, srpska realnost, izostavljeni su.

Predsednica skupštinskog odbora za odbranu i unutrašnje poslove kaže da će posle ove rasprave Zakon sigurno drugačije izgledati, jer on se ne donosi isključivo za potrebe MUP-a, jasna je Marija Obradović.

„Očekujem da će radna grupa ministarstva implementirati najveći deo. Iz same radne grupe su se nadali da će se složiti civilni sektor i nezavisna tela da neke stvari moramo da promenimo“, kaže Marija Obradović.

Sada je kasno pričati o tome da li je o okupljanjima trebalo više razgovarati ranije i da li za sugestije ima dovoljno vremena.

Uvid u konačni predlog Zakona imaće i kancelarija EU u Beogradu.

Neće biti usvajanja po hitnom postupku, a u skupštinsku proceduru Zakon će ući do Nove godine.

(www.serb.rs)