„Srbijagas” u plusu, građani u minusu

srbijagas-serb.rs

Zgrada „Srbijagasa“ u Novom Sadu

Posle pet godina ovo javno preduzeće ima dobit od 120 miliona dolara, stari dug od 200 miliona evra plaćaju poreski obveznici

Srpski poreski obveznici platiće i ove godine 200 miliona evra duga „Srbijagasa” prema Naftnoj industriji Srbije, nastao od 2011. do 2013. godine, kako bi se očistili bilansi ove gasne kompanije. S tim što to nije i poslednji put da država potraživanja „Srbijagasa” pretvara u javni dug.

Prema podacima Ministarstva finansija, ukupne obaveze ovog preduzeća, iznose oko 600 miliona evra, što će takođe pasti na leđa poreskih obveznika. Reč je o kreditima, koje je „Srbijagas” uzimao kod banaka uz garanciju države. Garancije su aktivirane, jer preduzeće nije bilo u stanju da redovno izmiruje svoje obaveze, budući da je nabavna cena gasa bila viša od one po kojoj ga je „Srbijagas” isporučivao industriji i drugim potrošačima.

O vraćanju pozajmica „Srbijagasa” juče je trebalo da se izjasne i poslanici u Narodnoj skupštini, ali i da se istovremeno saglase s Predlogom zakona o davanju garancije Srbije u korist Sosijete ženeral banke za izmirivanje obaveza „Srbijagasa” po osnovu ugovora o dugoročnom kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac – Brus – Kopaonik – Raška – Novi Pazar – Tutin.

Upitan da li je ovo poslednja godina da država dugove kompanije pretvara u javni dug koji plaćaju svi poreski obveznici, Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”, za „Politiku”, kaže, da nije, jer će i 2017. godine morati da se vrate neki stari dugovi.

Zakonsko rešenje nalaže da će petina ukupnog duga biti vraćena do kraja ove godine, a ostatak će se isplaćivati do 2019.

– Uprkos tome „Srbijagas” će tekuću godinu završiti u plusu od oko 120 miliona dolara, što je prvi put posle pet godina. Tekućih dugova prema „Gaspromu” nema, a firma je uspela da deo kredita od 60 miliona evra plati iz sopstvenih sredstava. Preduzeće će, međutim, sva potraživanja koja ne bude moglo da naplati u roku od 90 dana morati da zabeleži kao minus, ali i pored toga očekujemo plus od 120 miliona dolara, kaže Bajatović.

Planirano je, dodaje, da „Srbijagas” i u 2016. godine sam plati dug od 60 miliona evra, ali i da poslovnu godinu završi u plusu.

Kada je reč o kreditu od 20 miliona evra za garancije Sosijete ženeral banci, Bajatović kaže, da je neophodno obezbediti te pare kako bi se nastavila gasifikacija ostatka Srbije.

– U planu je i gradnja gasovoda Niš–Dimitrovgrad, ali se i tu očekuje pomoć EU koja finansira gradnju gasovoda u Bugarskoj, pa i Srbija računa s tim, jer nema para da gas sama gradi – kaže on.

U 2016. godine ići će se i na proširivanje podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor”, s tim što će se to raditi parama iz firme za gradnju ovog skladišta. Dobro je, dodaje i što će se naredne godine raditi na prenošenju imovine „Srbijagasa” s države na samu firmu.

Na pitanje kolika su dugovanja za gas velikih potrošača „Azotare”, „Petrohemije”, MSK i srpskih toplana, on kaže, da toplane zahvaljujući uredbi vlade redovno plaćaju tekuće obaveze, ali da treba preispitati poslovanje pojedinih distributera gasa koji ga preuzimaju, ali ne plaćaju.

Bajatović ističe da će cena gasa na granici s Beregovom, gde Srbija preuzima ruski gas, naredne godine biti na nivou od oko 170 dolara za 1.000 kubika (bio je i do 460 dolara prethodnih godina), što je najniža cena u poslednjih 10 godina. Kretanje kursa dolara imaće odlučujući uticaj na cenu ovog energenta.

Vraćanje duga u dogovoru sa sindikatima
Na pitanje ko će vratiti po 500 evra koliko je prvi čovek „Srbijagasa” podelio svojim zaposlenima pre dva meseca, što mu je vlada zamerila, on kaže, da se još dogovara sa sindikatima.– Narednih dana će biti doneta konačna odluka, ali najbezbolnije je da se to uradi otplatom na rate, uz potpis radnika – kaže Bajatović.
(www.serb.rs)