Slobodan Antonić:„Sultan“ i molioci

Premijer-Aleksandar-Vucic-razgovara-sa-gradjanima-Srbije-serb.rs

VUČIĆ RAZGOVARAO SA GRAĐANIMA !!! (foto:www.telegraf.rs)

Vučić je 8. jula, u zgradi Vlade, trinaest sati primao građane koji su mu iznosili svoje nevolje.

Posle razgovora sa njih osamdesetak izjavio je:

„Zadovoljan sam jer smo posvetili dužnu pažnju našim građanima, što su oni mogli da osete da brinemo o njima, i što smo jedan deo problema, želja i zahteva uspeli da rešimo“. Naravno, naglasio je Premijer, to je tražilo žrtve: „Probajte da sedite a da ne ustanete tri sata. Ja sam (samo) jedanput ustao za trinaest i po sati, tako da nije lako“, požalio se on. Ipak, većina molbi u vezi sa operacijama dece je rešena, „a kada vidite kako roditelji srećni izlaze, ne možete a da ne budete zadovoljni“, zaključio je.

Opozicija je ovu akciju propratila s negodovanjem. „Mandatar je razrušio sve institucije u državi, a pre svega svojom partijskom vojskom nesposobnih, dokrajčio je sudove i tužilaštvo“, piše u saopštenju DJB. „Da institucije funkcionišu, ne bi bilo potrebe da se bilo ko ispoveda i žali nekome ko ne može da mu reši problem“, konstatuje Radulovićeva stranka.

I zaista, manir da prvi političar neposredno rešava probleme građana nije baš naročito svojstven savremenim demokratijama. On, zapravo, pre pristaje tradicionalnim, autokratskim ili autoritarnim režimima.

Međutim, i u tim režimima vladar je, izlazeći u narod, poput Haruna al-Rašida (koji se prerušen šetao ulicama Bagdada), pre tragao za problemima koje nije u stanju da zapazi i reši njegov sistem vladavine, nego što je pokušavao da razmrsi pojedinačne sporne slučajeve.

Vučić je više puta isticao da hoće da promeni dominantnu svest u srpskom društvu. Deo te svesti jeste i očekivanje da će mudri vladar, kao nad-institucionalni činilac, razrešiti spor građana sa birokratijom. Ta svest veoma je živa, i nju je, valja reći, negovao zapravo svaki dosadašnji autoritarni režim u Srbiji.

Sećam se priče svog dede, Momira Antonića, kako mu je „Tito pomogao“. Moj stric Vladimir je, naime, služeći vojsku u mornarici, u Puli, negde sredinom pedesetih, pokušao da pobegne za Italiju. Uhvaćen je i osuđen na višegodišnju robiju. Deda, ugledni domaćin iz sela Vukona, zadnja pošta Banjani, opština Ub, odlučio je da zatraži pomilovanje direktno „od Maršala“.

„Danima sam sedeo u Maršalatu moleći da me Tito primi“, pričao mi je. „Mnogo puta su me izbacivali, ali ja sam se stalno vraćao. Na kraju, rekli su mi da će Tito sa mnom da razgovara. `On će biti iza zavese`, kazali su mi, `ti samo ispričaj šta hoćešʽ“.

I tako je deda ušao u zatamnjenu prostoriju i prišao zavesi. „Druže maršale, imam jednu veliku molbu“, rekao je. „Samo ti ispripovijedaj što ti je na srcu“, čulo se iza zavese, „vidjet ću što se tu može učiniti“.

„I stric je uskoro bio pomilovan“, sav očaran pričao mi je deda Moša.

Aleksandar Vučić u nekoliko navrata pokazao je da voli da se poredi s Titom. „Za tri godine uradio sam koliko i Tito u bivšoj Jugoslaviji“, izjavio je 29. aprila 2016. „Govoriće: ovo je uradio Tito, a ovo je uradio Vučić“, izjavio je. Drugom prilikom čak je ustvrdio da se u Srbiji „danas živi bolje nego u Titovo doba“.

Ako već hoće da oponaša Titov stil lične vlasti, možda bi Vučić mogao da preuzme i njegov trik sa zavesom. Na taj način, obuhvat građana koji bi mogli biti primljeni i saslušani mogao bi biti daleko veći od osamdesetak po danu.

Jedna lokalna agencijska dopisnica ispričala mi je da je bila šokirana prizorom kojem je prisustvovala nakon poplava 2015. godine. „Vučić je došao da obiđe poplavljene, a jedan deda mu se gorko požalio da mu je sve što ima po drugi put uništeno“, rekla mi je. „Vučić se okrenuo i prvom do sebe rekao: `Za petnaest dana ovom čoveku sve da se vrati kako je bilo, lično ću da proverim da li ste to uradili!`. Naravno, kada sam posle mesec dana izašla na teren“, nastavila je svoju priču novinarka, „deda mi se požalio da ama baš ništa za njega nije urađeno. `Premijera lažu`, rekao je međutim deda, `za sve su zapravo krivi ovi oko njega, Premijer je dao novac, a oni su sve pokrali`“.

S našim često lakovernim svetom, igra „dobrog sultana“ koji sluša narodne želje „iza zavese“, doista može da donese izvesne pozitivne marketinške rezultate. Ali, do kada? Mislim da većini naroda stvarno treba da bude bolje, kako bi takva predstava imala učinka. Sa MMF-om koji zahteva nova otpuštanja i dalja ograničavanja plata i penzija malo je verovatno da će bilo kome, osim vladajućoj kasti, u Srbiji stvarno uskoro da svane.

Otuda se onih trinaest sati primanja „samo sa jednom pauzom“ lako mogu ispostaviti kao sasvim uzaludan posao.

(www.serb.rs)