Pristojna Srbija

JovoBakic-sociolog-serb.rs

Sociolog Jovo Bakić (foto:www.bizlife.rs)

U pristojnoj Srbiji državne i nezavisne ustanove bi radile svoj posao, zakoni bi važili na celoj teritoriji, ne bi bilo diskriminisanih građana, a televizije bi se razlikovale od makroa i javnih kuća

Učestalo se predsednik Vlade Republike Srbije oglašava porukom da mu je cilj da u Srbiji stvori pristojno društvo. Ipak, treba primetiti da Aleksandar Vučić sa svojim stranačkim prijateljima i koalicionim partnerima vlada Srbijom već četiri godine, te da odgovornost za stanje u kojem se Srbija nalazi pada u velikoj meri na njegova pleća. Za razliku od njega koji je ubeđen da stvara „pristojnu i normalnu Srbiju“, činjenice govore drugačije. Pristojni građani su poniženi i uvređeni, ne samo zbog očajnog materijalnog položaja, već i stoga što im vlast ni inteligenciju ne poštuje.

Dok nas, recimo, na Studiju B, regionalnoj televiziji u službi neprestane predizborne kampanje SNS-a, tj. sistematskog zaglupljivanja građana, u smehotresnoj emisiji zamenice glavnog i odgovornog urednika Irine Veljković „Beograd na vodi“, iz nedelje u nedelju, a već par godina, uveravaju sa savamalskih pustopoljina, nastalih što uklanjanjem šina što raseljavanjem ljudi koji su tu decenijama živeli, kako će prestonica Srbije probeharati kada čardak ni na nebu ni na zemlji bude izgrađen, dotle raseljeni mučenici vape za pažnjom, ne bi li javnost Srbije saznala za ono što im se dešava i pomogla im u njihovoj nevolji.

Raseljeni i još neraseljeni Savamalci upozoravaju da su diskriminisani u odnosu na one građane Srbije kojima je dato pravo da za 5.000 dinara u potpunosti ozakone bespravno podignute kuće. Primerice, u jednom slučaju gde su Železnice Srbije svome zaposlenom, koji je inovacijama svojevremeno unapređivao rad ovog preduzeća, dodelile već postojeći objekat od 12 kvadratnih metara, kako bi čovek imao krov nad glavom, sada porodicu koja je iza njega ostala raseljavaju, velikodušno joj dopuštajući tek da zakupi stan na pet godina u „Beogradu na vodi“, ako ga ikad izgrade. Ovoj porodici se ne dopušta da ozakoni i 55 kvadratnih metara koje je železničar dodao na zakonitih ali odveć skromnih 12 kvadrata, jer se nalazi na prostoru gde treba da nikne čudo neviđeno. Da je kuća samo 500 metara dalje ka Senjaku, bila bi ozakonjena, ovako nema šanse, jer ugovor sa šeicima iz UAE ima preimućstvo nad zakonima Srbije na teritoriji „Beograda na vodi“. Da li su građani koji su zakonito podigli svoje kuće – pa i oni koji se ni krivi ni dužni zatekoše na teritoriji novog Skadra na Savi – diskriminisani u odnosu na građane koji bespravno podigoše kuće, nezakonito ih prikačiše na električnu energiju, a iz septičkih jama miomirisom usrećiše komšije? Je li to ta „pristojna Srbija“?

No, to je tek deo priče. Ovih dana je, naime, izvesna Danijela Poplićanović priznala da je od „srećne“ televizije, jedne od pet u Srbiji čiji se program može gledati u celoj zemlji, dobila 1.500 evra kako bi pred kamerama stupila u jednokratni seksualni odnos s izvesnim Ilijom Grahovcem, to jest zloglasnim Zmajem od Šipova, zvezdom stvarno zaglupljujućih sadržaja pod nazivom „Parovi“. Ako tabloidi ne lažu, njih dvoje su imali seksualni odnos pred kamerama, a besprizornica se zatim pohvalila: „Tačno je da sam dobila novac za seks sa Zmajem! Nije se baš proslavio, ali nema veze, sad mi baš nedostaje. Ponovo bih ušla u ’Parove’ i spavala s njim, ali i s bilo kojim drugim muškarcem, ako dobro plate. Ja sam se pokazala u pravom svetlu i ponosna sam zbog toga. Želim da me ljudi prepoznaju na ulici i da se fotografišu sa mnom.“

Na stranu dve poslednje rečenice koje najbolje govore u kakvom društvu živimo, pitanje je da li je tužilaštvo pokrenulo istragu protiv vlasnika i urednika „srećne“ televizije zbog navođenja na prostituciju i podvođenja, kao i protiv neposrednih izvršilaca prostituisanja? Sem toga, da li je Regulatorno telo za elektronske medije koje, uzgred rečeno, od kraja 2012, kada je TV Avala prestala s proizvodnjom programa, ne dodeljuje tu nacionalnu frekvenciju nijednoj drugoj televiziji, išta učinilo povodom najnovijeg dostignuća „srećne“ televizije?

U pristojnoj Srbiji državne i nezavisne ustanove bi radile svoj posao, zakoni bi važili na celoj teritoriji, ne bi bilo diskriminisanih građana, a televizije bi se razlikovale od makroa i javnih kuća. Postojale bi emisije na televizijama s nacionalnom frekvencijom u kojima bi predsednik vlade povremeno sučelio stavove s političkim neistomišljenicima. On se ne bi nalazio u neprekidnoj predizbornoj kampanji – svejedno da li formalno nezapočetoj, proglašenoj, ili obustavljenoj – obilazeći sve izjedna gradnju školskih toaleta širom zemlje (to bi radili saradnici V. Ilića, S. Verbića ili M. Blagojevića), lijući pri tome krokodilske suze nad hudom sudbom prosvetara kojima je prethodno smanjio plate na iznos ispod republičkog proseka.

Autor: Jovo Bakić sociolog,docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu

(www.serb.rs)