Potencijal na papiru: Tek 0,5 posto zemljišta pod organskom proizvodnjom

Organska-proizvodnja-modeli-serb.rs

Uživanje u poslu . (foto:www.zdravzivot.com)

Pre nekoliko godina trista proizvođača organske hrane, danas dve hiljade. Interesovanje za organsku hranu je sve veće, a potencijal našeg zemljišta tek je načet sa učešćem manjim od pola procenta.

Proces proizvodnje je striktan, a proizvodi moraju biti sertifikovani da bi mogli na strana tržišta.

Najviše proizvođača organske hrane nalazi se u Vojvodini.

Veliki potencijal prepoznaje se u južnoj i zapadnoj Srbiji. Ipak, učešće organske proizvodnje u ukupnom zemljištu iznosi tek oko 0,44 odsto.

Rast izvoza 500 posto

“Izvoz organskih proizvoda je za tri godine porastao za oko 500 odsto”, kaže Veljko Jovanović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.

Sve što bi proizveli, moglo bi da se izveze. Evropska unija najviše traži naše jabuke, smrznute kupine i maline, pojedine žitarice, lekovito bilje i povrće. Vrednost izvoza organskih proizvoda u 2015. godini iznosio je 19,6 miliona evra.

Među njima najviše je smrznutog i sušenog voća. Organski proizvodi iz Srbije završili su u Nemačkoj, Holandiji, SAD. Vrednost uvoza organskih proizvoda prošle godine bila je oko 4.400.000 evra.

Danska će u narednim godinama postati u potpunosti organska država. A put do Danske je dalek.

Za izvoz potrebna veća ulaganja

Proizvođač organskog povrća iz Kisača, Andrija Vozar, obrađuje 15 hektara zemljišta sertifikovanog za organsku proizvodnju. Ima stabilno tržište u Srbiji, pa nije razmišljao o izvozu.

On objašnjava da količine robe u organskoj proizvodnji nisu velike, a za izvoz je potrebno povećati površine. To zahteva veliko ulaganje, ali i čekanje od minimum dve godine, kako bi se zemljište pripremilo za sertifikovanje.

Da bi poljoprivrednici ušli u biznis sa organskom proizvodnjom, potrebno je da se sertifikuju, a to mogu da urade u nekoliko sertifikacionih kuća ili mogu sklopiti ugovor o kooperaciji sa većim proizvođačima.

(www.serb.rs)