Položaj srpske manjine pogoršan u Hrvatskoj i BiH

cedomir-antic-serb.rs

Čedomir Antić (foto:mojahercegovina.com)

Srpski narod je u osam zemalja regiona i na Kosovu i Metohiji, gde ukupno živi 1,75 miliona Srba, u protekloj godini dana bio izložen većim pritiscima i ograničavanju političkih prava.

To je zaključak osmog izveštaja Naprednog kluba o položaju srpske manjine u regionu, zbog čega su iz ovog udruženja poručili da je neophodna promena politike zvaničnog Beograda kako bi taj problem bio rešen.

„Položaj Srba trenutno je najlošiji u Bosni i Hercegovini i u Hrvatskoj. U BiH je u toku najorganizovanija i najveća kampanja za ukidanje Republike Srpske. U Hrvatskoj je u 2015. udvostručen broj incidenata na nacionalnoj osnovi u odnosu na prethodnu godinu, a društvo je radikalizovano posle pobede koalicije oko HDZ-a na izborima”, istakao je istoričar Čedomir Antić, predsednik Naprednog kluba.

Predstavljajući izveštaj za 2015/2016. godinu, on je rekao da je do napretka došlo u Rumuniji i Mađarskoj. U tom dokumentu navedeno je i da prava Srba u Makedoniji stagniraju, da je u Crnoj Gori nastavljeno opadanje, dok je na Kosmetu srpski narod i dalje obespravljen, a u Albaniji i Sloveniji nema status nacionalne manjine.

Antić je zaključio da neće biti promene dok se ne povećaju sredstva za finansiranje Srba u regionu. „Srbija ima ustavnu obavezu da zaštiti i njih i čitavu dijasporu”, naglasio je Antić.

Hrvatska: porast etnički motivisanog nasilja

Odnosi Srbije i Hrvatske od jula 2015. do jula 2016. nastavili su da se pogoršavaju, uz niz oštrih poruka na relaciji Zagreb–Beograd. U analizi Naprednog kluba podseća se na proslavu 20-godišnjice akcije „Oluja” u avgustu 2015. Akcenat je na izbornoj kampanji protekle jeseni, a potom i dolasku na vlast „Domoljubne koalicije” predvođene HDZ-om. Napredni klub konstatuje i da „levo orijentisani SDP, druga vodeća politička struktura u Hrvatskoj, takođe nije uspeo da se ogradi od negativnih primera iz svojih redova kada je reč o odnosu prema Srbima”.

Citiran je i izveštaj hrvatskog ombudsmana da u zločina počinjenim iz mržnje „prevladava netrpeljivost prema Srbima”. U protekloj godini u Hrvatskoj je zabeležen i porast etnički motivisanog nasilja, pa je u 2015. bilo 189 takvih slučajeva, dok su u 2014. bila 82. Navedeni su i pojedini incidenti u kojima su u protekloj godini dana napadani pripadnici srpske manjine.

Bosna i Hercegovina: eksplozija bošnjačkog nacionalizma

Zaključak Naprednog kluba je da je bošnjačka politička elita u BiH, a u poslednje vreme i hrvatska, „dodatno radikalizovana”. U izveštaju su navodi da su u prvoj polovini 2016. „posebno bili politički aktivni verski velikodostojnici Bošnjaka i Hrvata”. Citirane su reči banjalučkog biskupa Franje Komarice da se Blajburg (što mnogi krugovi u Hrvatskoj tumače kao ubistvo hiljada nevinih sunarodnika) dogodio i u Banjaluci. Podseća se i na poruku reisa Huseina Kavazovića da ne sme biti dozvoljeno da „Vlah postane načelnik u Srebrenici”.

U Naprednom klubu uvereni su i da su presude Radovanu Karadžiću i Vojislavu Šešelju izazvale „eksploziju bošnjačkog nacionalizma”. Kritikuje se i visoki predstavnik Valentin Incko, uz tvrdnje da je radio na štetu Republike Srpske. U Naprednom klubu podsećaju i na popis po kojem kojem Bošnjaci čine više od 50 odsto stanovništva i dodaju da su ti podaci netačni, jer je uvršćeno i 196.000 ljudi koji odavno ne žive u BiH.

U posebnom odeljku analizirane su i okolnosti pod kojima je obeležena 21. godišnjica zločina u Srebrenici, uz poruku organizatora da srpski državni vrh nije dobrodošao u Potočare. Izveštaj Naprednog kluba sadrži i osvrt na prisustvo sledbenika takozvane Islamske države u Federaciji BiH.

Ukazuje se i da je Srba, koji danas žive u ovom entitetu, deset puta manje nego 1991. Prema podacima popisa iz 2013, srpsku manjinu u Federaciji BiH danas čini 56.500 ljudi, a pre rata bilo ih je 600.000.

Crna Gora: potiskivanje srpskog jezika

Po oceni Naprednog kluba, ova republika se, kao i druge zemlje regiona, nalazi u nestabilnoj političkoj situaciji, a odnos te države prema srpskom narodu u izveštaju je okarakterisan kao „nedemokratski i šovinistički”. Kao glavni problemi navode se potiskivanje srpskog jezika i crkve, „menjanje i zanemarivanje” istorijskih činjenica u obrazovanju, a posebno se ukazuje i na ulazak Crne Gore u NATO, iako su „i Srbi i Crnogorci (dakle većina građana) prema ispitivanjima javnog mnjenja – protiv toga”.

Kosovo i Metohija: briselski sporazumi se ne primenjuju

Kao prva stavka u južnoj pokrajini pomenuti su briselski sporazumi i činjenica da oni nisu primenjeni. Napredni klub iznosi i kritike na račun vlasti u Beogradu zbog postizanja ovih dogovora i dodaje da je jedini pozitivan segment formiranje Zajednice srpskih opština, što takođe nije realizovano do danas. Ukazuje se i na „radikalnu opstrukciju rada parlamenta” u Prištini i zamera pomoć srpskih poslanika pri izboru Hašima Tačija za predsednika „Kosova – UNMIK”, što je naziv po kojem je otcepljena srpska pokrajina, prema tumačenju Naprednog kluba, poznata u međunarodnoj zajednici.

Podseća se i na revolt kosovskih Albanaca prilikom odluke da manastiru Visoki Dečani bude vraćeno zemljište, na to što na Kosovu nisu održani lokalni izbori kada i u ostatku Srbije, ali i na potiskivanje ćiriličnog pisma i srpskog jezika, kao i presudu Oliveru Ivanoviću…

(www.serb.rs)