Partijski kapitalizam na delu

Zoran-Stojiljković-savet-za-borbu-protiv-korupcije-serb.rs

Zoran Stojiljković iz Agencije za borbu protiv korupcije (foto:www.novosti.rs)

Ogromna je cena partijskog zapošljavanja koju plaćaju svi građani, jer se izdržavaju hiljade nepotrebnih u javnom sektoru, koji smo učinili glomaznim i nefunkcionalnim, a posebno boli zaštita od krivično-pravnih posledica onih koji pod okriljem partije koriste koruptivne metode za lične interese

U okviru projekta „Zloupotreba partijskog uticaja-političke stranke kao najveći poslodavci u Srbiji”, koji kroz seriju tekstova realizuju „Kragujevačke” novine, prošle nedelje održan je okrugli sto na kome su o ovoj temi govorili predstavnici sindikata i političkih stranaka. Učesnici okruglog stola bili su u prilici da čuju i stavove profesora Fakulteta političkih nauka dr Zorana Stojiljkovića i sociloškinje Lele Vujošević.
Govoreći o partijskom zapošljavanju kao pojavi koja u Srbiji u kontinuitetu traje mnogo godina i koje je kulminaciju dostiglo tokom poslednje dve decenije, učesnici su se složili da je trenutna situacija dodatno zakomplikovana Uredbom Vlade Srbije o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru zbog koje su, u međuvremenu, razvijeni čitavi mehanizmi izvrdavanja ove zabrane.

Partije jačaju korupciju

Prema oceni prof. Zorana Stojiljkovića koji je svoje stavove na okruglom stolu, osim iz ugla profesora FNP-a, iznosio i kao predstavnik UGS „Nezavisnost” i član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije partijsko zapošljavanje je jedan vidljivi, ali ne i najveći deo korupcije koja je zahvatila sve delove našeg društva. Ocenjujući da je kod partijskog zapošljavanja reč o jednom od mnogobrojnih vidova korupcije koji građane Srbije godišnje košta milijardu evra, Stojiljković je izneo tezu da je osnovno pitanje na koje kao društvo moramo naći odgovor – kako da istisnemo političke partije iz prostora koji je nepartijski i da ih ozbiljno kontrolišemo.
Prema njegovim rečima u Srbiji je na delu ogoljeni partijski kapitalizam koji ne može da odoli šarmu transnacionalnog kapitala i koji zbog toga istrajava u trci ka dnu sa Bugarima i Rumunima takmičeći se da ponudi što fleksibilniju i jeftiniju radnu snagu i manje poreze.
– Politički kapitalizam je poredak u kome se vi obogatite zbog prisustva i pomoći vlasti, a ne zbog svog tržišnog i preduzetničkog duha i sposobnosti. Taj sistem je ukomponovan sa onim što smo mi nekada zvali partijska država u kojoj se partijski komesari postavljaju na ključna mesta u javnom sektoru po principu lojalnosti, a ne kompetentnosti i stručnosti, rekao je Stojiljković.
On je podsetio da je cena koju plaćaju svi građani ogromna. Reč je o novcu kojim se plaćaju hiljade nepotrebno zaposlenih u javnom sektoru, ali i o činjenici da smo nepotrebnim zapošljavanjem javni sektor učinili glomaznim i nefunkcionalnim. Ono na šta posebno upozorava i što ga, kako kaže, posebno boli je zaštita od krivično-pravnih posledica onih koji pod okriljem partije koriste koruptivne mehanizme za lične interese.
Govoreći o mogućim rešenjima Stojiljković je rekao da je najjeftinije da se političke stranke isteraju iz područja koje im ne pripada, jer trenutno imamo situaciju gde se, preko političke pozicije, bukvalno kupuje svako radno mesto u javnom sektoru- od direktora do portira. U takvoj situaciji SNS je, smatra Stojiljković, najbrojnija „socijalna organizacija”.
– Izlaz je ozbiljna reforma izbornog sistema, jer u ovom sistemu da li će neko biti na funkciji mnogo više zavisi od partijske oligarhije nego od njegovih sposobnosti. Sve dok je moja izborna jedinica moj partijski šef, situacija se neće promeniti, tvrdi Stojiljković.
Ističući brojne primere novinskih naslova koji govore da je stranačko zapošljavanje, naročito mladih, omiljena tema u medijima, sociolioškinja Lela Vujošević je kazala da to nije specifično kragujevački problem, već cele države, u kojoj razlozi za ulazak u političku partiju ne leže u političkom idealizmu, zalaganju za principe, niti u humanizmu, nego u tome što mladi tačno znaju kako da dođu do posla i do materijalnih vrednosti.
Naglašeno prisustvo ove teme u medijima za ovu sociloškinju znači da je to sistemska stvar i da je legitimna. Pitanje stranačkog zapošljavanja, isto kao i pitanje diploma ili položaja, jedan je od vidova nematerijalne korupcije koja je u Srbiji zastupljena u veoma visokom procentu.

– Postoji osnovno pravilo da gde god se u državi povećava    udeo korupcije, tu jača uloga partije u društvu. U Srbiji ona ne    samo da je sistemska i opšta praksa, već je u kolektivnoj    memoriji i prenosi se kao nacionalna vrednost. Ona je  uopštena  u svim segmentima društvenog života i u tom smislu  mnogi  smatraju da se ona ne može iskoreniti, kazala je Lela  Vujošević
Objašnjavajući da današnji birači nemaju ideološki, već  prevashodno karijeristički identitet, što pokazuje masovno  učlanjene u stranke koje posle pobede na izborima dođu na    vlast, ona je zaključila da su ljudi kao normalan i legitiman    prihvatili put vezivanja za stranku kao način dolaska do radnog  mesta. Posledice su da stranke nakon dolaska na vlast kolonizuju čitav javni sektor.
– Samim tim oni svoj interesni prostor moraju da šire institucionalno postavljajući ljude u upravne i nadzorne odbore. Ta koruptivna praksa se dalje uopštava tako da i oni sada postavljaju svoje ljude bez ikakve improvizacije. Pravila igre su poznata – isključivo se sprovode odluke sa vrha, navela je Vujošević i dodala da mladi i nezaposleni nemaju nikakvih iluzija. Oni koji pošteno steknu diplome znaju da postoje druga pravila igre, tako da se ponašaju interesno, racionalno, učlanjuju se u političke partije i prihvataju pravila koja su potpuno legitimna. Ovaj sistem je samim tim duboko nemoralan i ne može se očekivati da se ljudi ponašaju drugačije kada je sistem nametnuo pravila koja opstruiraju moralna delovanja i prisiljava vas da delujete nemoralno, istakla je ova sociloškinja.

Posledice zapošljavanja stranačkih kadrova

Tezu da je partijsko zapošljavanje postojalo u svim vremenima, ali da je od 2012. godine uzelo toliko maha da počinje da ugrožava poslovanje preduzeća iz javnog sektora potvrdio je i predsednik Sindikata Privrednog društva „Centar” Branko Gojković. Ovaj sindikalac je na okruglom stolu kazao da je u nekadašnjoj „Elektrošumadiji” zapošljavanja bilo pod svim vlastima, ali da se ova poslednja, osim po do sada nezabeleženoj masovnosti, razlikuju i po tome što se u firmu dovode nepotrebni i nekvalifikovani kadrovi koji bez imalo skrupula zauzimaju pozicije za koje nisu stručni.

Gojković kaže da je siguran da su svi novozaposleni u PD „Centar” stigli zahvaljujući stranačkom aktivizmu ili jakim vezama u vladajućim strankama, jer ni za jedno radno mesto nije raspisan konkurs. Umešanost stranaka u zapošljavanje je toliko očigledna da se u preduzeću unapred zna ko će i po čijoj preporuci biti zaposlen.
– Ne mogu reći da nema dobrih kadrovskih rešenja, ali nam stranke većinom dovode ljude sa kojima ne znamo šta da radimo. Problem je što većina njih dolazi na nepotrebna radna mesta u administraciji. Još veća muka je što većina ne može da se snađe na tim pozicijama, jer su došli sa diplomama sa privatnih fakulteta na kojima se ne stiče potrebno znanje. Najveći problem je, ipak što veliki broj partijaca već posle par meseci dolazi do diploma privatnih fakulteta na osnovu kojih traže, i dobijaju, rukovodeće pozicije. Pošto ni na prethodim radnim mestima nisu mogli da se snađu, jasno je kakve su posledice dovođenja takvih ljudi za rukovodioce, kaže Gojković.
Ističući da je Kragujevac najbolje mesto za razgovor o temi partijskog zapošljavanja  Predsednik gradskog veća Samostalnog sindikata Srbije Jugoslav Ristić je kazao da je ovde situacija dovedena do apsurda. Ovu tezu podupire činjenicom da se često dešava da komunalna preduzeća štrajkuju zbog neisplaćenih plata i da je, šta više, jedno preduzeće, reč je o „Niskogradnji”, praktično nestalo zbog predimenzioniranosti izazvane prekomernim zapošljavanjem.

Ristić smatra da je sve počelo planskim uništavanjem privrede u Kragujevcu koji je sa nekadašnjih 57.000 zaposlenih u industriji spao na samo 6.000 radnika u ovom sektoru. Dugogodišnji sindikalni aktivista misli da se uticaj stranaka na zapošljavanje može smanjiti tek kada budemo imali razvijenu privredu i kada radno mesto u javnom sektoru ne bude poželjno kao danas.
– Uništavanje privrede je celo društvo dovelo u stanje beznađa i mi danas imamo situaciju da više nije velika sreća ni posao u komunalnim preduzećima u Kragujevcu gde su plate oko 300 evra i da se bitke biju oko onoga što je ostalo javnom sektoru koji je pod kontrolom Republike. Mislim da je važno da se kaže da bez nove privredne strategije koja bi podrazumevala i drugu vrstu državnog intrevencionizma u davanju para stranim investitorima nema izlaska iz ovoga u čemu se nalazimo, jer je to jedini put za otvaranje novih radnih mesta koja će biti dostupna i onima koji ne žele da zavise od uticaja partija, objasnio je Ristić.
Na poziv da učestvuju u ovoj debati osim predstavnika opozicionih stranaka u gradskom parlamentu, iz aktuelne vlasti jedino se odazvao SPS. Predstavnici DS, SPO, LDP i ZZŠ posebno su se osvrnuli na moć koja vladajućim partijama daje mogućnost da zapošljavaju. Oni, naime smatraju da u situaciji velike nezaposlenosti stranke koje svojim potencijalnim glasačima ne mogu ponuditi šansu za zaposlenje, nemaju šanse da osvoje dovoljno glasova, jer se narod opredeljuje racionalno i svoj glas daje onome ko mu nudi uhlebljenje.

Jedini predstavnik vlasti Radojko Damjanović iz SPS-a je kazao je partijsko zapošljavanje etičko pitanje koje se pod hitno mora rešavati, jer je korupcija došla do nivoa kada je obesmislila samu sebe.
Najbolje rešenje je da mi postanemo malo moćniji, a partije malo nemoćnije, zaključio profesor Zoran Stojiljković.

 

Tekst je deo serijala Pristupnica kao ulaznica za posao i deo je projekta „Zloupotreba političkog uticaja: političke stranke kao najveći poslodavci u Srbiji“ koji realizuje Medija centar Beograd.

Ovaj projekat (Zloupotreba političkog uticaja: političke stranke kao najveći poslodavci u Srbiji) je finansiran grantom od strane Evropske unije, kroz „Media Programme 2014″. Sadržaj projekta isključiva je odgovornost Medija centra i “Kragujevačkih novina“  i ni na koji način ne odražavaju stavove Evropske unije.

Povezani tekst: Srbija nije zaustavila partijsko zapošljavanje

(www.serb.rs)