Partijski direktori u javnim preduzećima

boss

Direktor (foto ilustracija:bif.rs)

Direktori javnih preduzeća u Srbiji mogu da se postavljaju kao do sada, uglavnom po partijskoj liniji i političkom dogovoru stranaka, samo do marta sledeće godine.

Rok do kada bi sva javna preduzeća u Srbiji morala da imaju direktore koji su izabrani na konkursu je 4. mart iduće godine, podsećaju iz Ministarstva privrede Srbije. To, međutim, ne znači da će od tog datuma firme kojima su suštinski vlasnici građani Srbije, imati profesionalne umesto partijski podobnih menadžera, jer direktori koji su do tog datuma izabrani po starom zakonu o javnim preduzećima nastavljaju svoj mandat do njegovog isteka. Tako da bi partijski direktori mogla u Srbiji postojati i u februaru 2021. godine.

O „punom mandatu“ direktora govorila je  pomoćnica ministra privrede za kontrolu i nadzor nad radom javnih preduzeća, Dubravka Drakulić .

Ona je novinarima  22.07.2016 na konferenciji čija je tema Zakon o javnim preduzećimaprimena na lokalnom nivou, rekla da je to rok do kada se izbor direktora javnih preduzeća mora obaviti, prema novom zakonu koji je stupio na snagu 4. marta ove godine.

„Zakon predviđa da sva javna preduzeća i društva kapitala na koje se ovaj zakon odnosi moraju sprovesti konkurs za izbor direktora javnih preduzeća u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona a to je 4. mart 2017. To je rok kada sva javna preduzeća moraju imati direktore koji su izabrani na konkursu“, rekla je Drakulić.

Drakulić je navela da jedino direktori koji su po starom zakonu izabrani na konkursu nastavljaju svoj mandat do njegovog isteka.

Ona je navela da ima nekoliko direktora koji su izabrani po starom propisu, i to se odnosi na republička javna preduzeća jer lokalna nisu bila u obavezi da po starom zakonu biraju direktore.

Tada su primera radi, izabrani direktor EPS-a, Resavice, Železnica Srbije.., dodala je ona.

Vlada već drugu godinu zaredom donosi smernice za izradu programa poslovanja koje važe za lokalna javna preduzeća a osnivač- lokalna samouprava može dodati još neke smernice, naglasila je pomoćnica ministra.

„Mi sarađujemo sa lokalnim samoupravama pošto je veliki broj JKP na lokalu, tačnije, ima ih malo manje od 700. Gledamo da saradnju uspostavimo sa jedinicama lokalne samouprave, pre svega, a i da preko njih šaljemo sve informacije komunalnim preduzećima“, rekla je ona ističući da je uspostavljena i saradnja sa Stalnom konferencijom gradova i opština što smatra korisnim u budućem radu.

Ona je navela da su neki konkursi u toku i da vlada ne može da postavlja direktore u vreme tehničkog mandata, već direktori mogu biti samo u v.d statusu.

„Neki konkursi su u toku, za EPS je na primer, raspisan već i taj posao će biti okončan nakon formiranja vlade“, rekla je Drakulić.

Ona je na konferenciji rekla da u Srbiji ima 37 javnih preduzeća čiji je osnivač republika i oko 700 čiji je osnivač lokalna samouprava ili autonomna pokrajina.

Bilansi javnih firmi „nisu baš sjajni“

Upitana o radu i bilansima poslovanja lokalnih javnih preduzeća, ona je navela da Ministarstvo privrede može samo da prati njihov rad analitički i da nema nadležnosti koje ima za ona čiji je osnivač republika. „Poslednjih godinu, dve, rezultati nisu baš sjajni, to može i bolje, ali sačekajmo početak avgusta kada ističe rok za predaju finansijskih konsolidovanih izveštaja pa ćemo videti kakvi će rezultati biti ove godine, ali kad je reč o lokalnim javnim preduzećima, to mora biti bolje“, ističe Drakulić. Ona je navela da se Republika ozbiljno pozabavila „svojim preduzećima“ čiji je osnivač, i da se njihov rad strogo kontroliše, prati, smanjuju troškovi… „To očekujemo isto od jedinica lokalnih samouprava- veću ozbiljnost i odgovornost. Ministarstvo će svakako biti partner i okviru nadležnosti pružiti svu moguću pomoć i jedinicama lokalnih samouprava i javnim komunalnim preduzećima“, rekla je Drakulić.

(www.serb.rs)