Od MMF-a domaći zadaci za narednu godinu

pare novac racuni evri euro racunanje

Novi zahtevi od MMF-a stigli kao čestitka za Novu godinu (foto:www.newsweek.rs)

Preuzete obaveze ne mogu se izbeći, o čemu svedoči iskustvo sa smanjenjem plata i penzija, ali i poskupljenjem struje koje je bilo najavljeno za april, a dogodilo se u avgustu

Sa adrese Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ovih dana je, kao čestitka za Novu godinu, stigao pregršt zahteva. Neko bi rekao negativnih vesti. Struja mora da poskupi u maju, a u četiri velika državna preduzeća mora da se smanji broj zaposlenih. Plan je da se tokom sledeće godine broj radnih mesta u EPS–u smanji za hiljadu ljudi, a u„Železnicama” bi trebalo da bude manje 2.800 zaposlenih. U „Putevima Srbije” i „Srbijagasu” tačan broj viška zaposlenih nije naveden, a on će nesumnjivo biti određen planom finansijskog restrukturiranja za obe firme.

Svi ovi „domaći zadaci” za 2016. godinu praktično su rezultat treće revizije aranžmana iz predostrožnosti s MMF-om koji je Srbija prošla u decembru, nakon što je njihova delegacija u novembru dve sedmice kontrolisala šta je od zadataka iz prethodnih revizija urađeno. Posle njihove posete usledilo je pismo s naše strane s planom za narednu godinu, što je rezultiralo novim memorandumom koji je u stvari ugovor za koji jemčimo sa tri potpisa – premijera Aleksandra Vučića, guvernera Narodne banke Jorgovanke Tabaković i ministra finansija Dušana Vujovića. Prevedeno, nisu nam ekonomisti iz Vašingtona skrojili „kapu”, već smo se mi obavezali na sve što je u memorandumu navedeno.

Zbog mera finansijske konsolidacije, poput smanjenja plata i penzija, činjenica je da MMF kod nas nije previše omiljen, pa se zato postavljaju pitanja da li se svi njihovi zahtevi vode pod stavkom „obavezno”.

Za ekonomskog analitičara Dragovana Milićevića nema dileme da je aranžman s MMF-om obavezujući.

– Onog trenutka kada smo sklopili aranžman prihvatili smo sve obaveze i ekonomsku i monetarnu politiku smo stavili pod njihov patronat. Zašto bi oni, uostalom, na svakih nekoliko meseci dolazili u kontrolu i sedeli tu po dve nedelje, a da se za to vreme ništa drugo ne radi ni u Narodnoj banci ni u Ministarstvu finansija. Mi smo jednostavno u toj poziciji da nam aranžman iz predostrožnosti treba i ne možemo da biramo – kaže Milićević.

Jedan od prvih zahteva MMF–a u ovom aranžmanu iz predostrožnosti bilo je to da se penzije i plate moraju smanjiti kako bi manjak u državnoj kasi bio doveden u realne okvire. Rečeno – učinjeno. Smanjenje je „pokriveno” i zakonom u periodu važenja od tri godine. Od ovoga će se odstupiti u 2016. godini minimalnim povećanjem plata u javnom sektoru i penzija, ali uz blagoslov ove finansijske institucije i uz uvođenje akcize na naftu, čime praktično treba da se pokrije ovo povećanje.

Primer da smo pokušali da nepopularnu meru odgodimo svakako su i otpuštanja u javnom sektoru koja su bila najavljena za 2015. godinu. U leto ove godine vlada se obavezala da će spisak zaposlenih koliko već u septembru biti manji za 14.500 imena, od čega je oko 9.000 otkaza. Pošto nijedan otkaz nije uručen, vlada se nanovo obavezala da će u 2016. godini sprovesti ta otpuštanja, ali i nova. Na kraju 2016. godine lista zaposlenih kod države trebalo bi da bude manja za čak 35.000 ljudi. Upućeni kažu da se Srbija, baš zbog toga što nije sprovela najavljena otpuštanja, kroz treću reviziju provukla kroz „iglene uši”.

Sa MMF-om smo „utanačili” i poskupljenje struje. Od momenta sklapanja aranžmana sa Fondom govorilo se o poskupljenju od celih 30 odsto do početka 2018. godine. Memorandumom sa MMF-om vlada se obavezala da struja poskupi 1. aprila za 15 odsto, što se nije dogodilo, ali je zato struja poskupela od 1. avgusta, i to za 12,5 odsto. Poskupljenje struje bilo je „potpomognuto” uvođenjem akciza od 7,5 odsto. S obzirom na to da u aktuelnom memorandumu tačan iznos poskupljenja struje nije naveden, jasno je da će to biti predmet „vaganja” i mnogobrojnih računica narednog proleća. Uostalom, poskupljenje struje je jedan od bitnijih delova plana finansijskog restrukturiranja EPS-a.

Da MMF i srpska strana ne moraju da budu u saglasju primer je prethodni aranžman s ovom institucijom koji je prekinut u februaru 2012. godine zato što MMF nije hteo da nam progleda kroz prste što svi rashodi nisu eksplicitno uvršteni u budžet, već su ostali u takozvanoj zoni ispod crte.

MMF: Oporavak Srbije brži od očekivanog
Oporavak Srbije je brži nego što se očekivalo, i u pogledu rezultata specifičnih sektora i kad je reč o otvaranju radnih mesta, izjavila je Tanjugu Ana Ilina, šefica odeljenja za tržišta u razvoju Sektora za Evropu Međunarodnog monetarnog fonda.Ilina je ukazala da je to bila ocena prilikom poslednje posete Srbiji Misije MMF koju je predvodio Džejms Ruf, te da je zbog bržeg oporavka zemlje Misija i podigla prognoze rasta za ovu godinu na plus 0,5 odsto. „To je svakako dobra vest”, rekla je Ilina i dodala da će za sledeću godinu procena MMF-a kada je reč o rastu BDP-a težiti ka nivou od 1,75 odsto za Srbiju.
(www.serb.rs)