Na narodnom kazanu 1.400 Novosađana

narodna-kuhinja-siromaštvo-serb.rs

Jedan obrok dnevno za nekoga je život u Srbiji ! (foto:www.srbijadanas.net)

Danas je pasulj, juče je bio pirinač, pre toga grašak, pa ćemo opet pirinač, dobro je, zadovoljna sam, kaže korisnica narodne kuhinje Crvenog krsta Zagorka Đurđević

Uoči Badnjeg dana, u narodnoj kuhinji Crvenog krsta Novog Sada mirisalo je na pasulj. Pred vratima u prometnoj Futoškoj ulici red ljudi. S kanticama u rukama, nekoliko ih je tu već od podneva, jer tada počinje podela ručka i vekni hleba. Deliće se sledeća dva sata, pa se vrata tog dana zatvaraju. Sutra, šestog januara, ponovo će ih čekati, pisalo je na vratima, redovan kuvani obrok i 600 grama hleba, ali i konzerva ribe po korisniku. Badnji je dan. Sedmog januara neće raditi, obaveštavaju se korisnici crvenim slovima. Državni je praznik.

„Hrana nije loša, koliko nas mnogo ima”, kaže Velija Ređo (78), koji je odavno korisnik narodne kuhinje u čijoj blizini stanuje, pa stigne u red među prvima. Živi sam, jer je žena s kojom je stanovao umrla. Osim socijalne pomoći od 8.500 dinara mesečno, kaže da drugih prihoda nema.

I Novosađanka Zagorka Đurđević (78) već dugo dolazi u narodnu kuhinju. Od 1994, priseća se. S penzijom koja je, po njenim rečima, 16.000 dinara, ne može da izađe na kraj. Nekada je radila u fabrici hrane „Kulpin”. „U tri smene, ali sem bolesti, ništa nisam zaradila”, dodaje.

Zagorka je podstanar, stan iznajmljuje za 50 evra. Uz troškove za struju i komunalije, to na kraju, ističe ona, izađe dosta novca.

Po obroke Crvenog krsta svakodnevno dolazi: „Danas je pasulj, juče je bio pirinač, pre toga grašak, pa ćemo opet pirinač, dobro je, zadovoljna sam.”

Porodicu nema, a to je „sreća živa, jer bi uz mene svi pocrkali”, kaže ova žena uz gorki osmeh.

Dok čeka da u septembru napuni 65 godina i uslov za starosnu penziju, Dragan Grozdanovski živi od socijalne pomoći. „Živim na ivici kolapsa”, opisuje, dok u kesu pakuje hleb i pasulj koji nosi kući.

Zbog života u nemaštini, najviše mu je, kako kaže, žao supruge koja je dobra žena. Podstanari su, jer su zbog isključene struje morali da izađu iz kuće u Futogu, koju je dobio privremeno. „Računi za struju mi nisu stizali, svuda to objašnjavam, ali ne vredi”, jada se.

Priča da je s njima u iznajmljenom stanu sada jedno od troje dece, njihova mlađa ćerka, koja je samohrana majka. Starija kćer je sa suprugom u Beogradu, gde je radila, uzela neki kredit, ali ostala bez posla. Sin je otišao u Rusiju zbog građevinskih poslova: „Zavlače ih, sede, čekaju”, odmahuje rukom Grozdanovski, koji je u jednoj novosadskoj robnoj kući radio je 20 godina na prodaji bele tehnike.

„Kad je to propalo, radio sam u Centroslaviji, a kad je i to propalo otišao sam na građevinu. Tu sam bio sedam godina, gazda mi je vratio knjižicu, a ništa staža nije uplatio”, ispričao je naš sagovornik.

Na teritoriji Novog Sada, Crveni krst dnevno hrani ukupno 1.400 građana. Prema podacima te organizacije, u narodnoj kuhinji u Futoškoj 14 skuva se 336 obroka, a u objektu „Olga Petrov” još 264 – ukupno 600. Još 800 lanč-paketa svakodnevno se podeli korisnicima u prigradskim naseljima.

„U prigradskim naseljima je broj lanč-paketa povećan sa 400 na 800 u odnosu na 2012. godinu”, kaže sekretar Crvenog krsta Novog Sada Dragan Lazić.

Od Božića će se lanč-paketi za korisnike van grada isporučivati novim kombijem, kupljenim novcem iz gradskog budžeta za 2,5 miliona dinara.

Uručujući Laziću ključeve vozila, član Gradskog veća za socijalnu zaštitu i brigu o porodici prof. dr Nikola Ćirović pohvalio je poslovanje novosadske organizacije Crvenog krsta jer je u 2015. godini, zahvaljujući donatorima, uštedela deo sredstava za pripremanje kuvanih obroka.

(www.serb.rs)