Misija MMF-a danas u Beogradu

Logo MMF-a u glavnoj zgradi u Vašingtonu (foto:rs.n1info.com)

Misija Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) danas dolazi u Beograd povodom završetka četvrte revizije tekućeg aranžmana sa Srbijom, a planirano je da poseta traje dve nedelje.

Tehnički razgovori o javnim finansijama i sprovodjenju reformi u Srbiji počeće sutra, a u ponedeljak, 13. juna, misija koju predvodi Džejms Ruf trebalo bi da se sastane sa predstavnicima Vlade Srbije i Narodne banke Srbije.

Glavne teme razgovora biće stanje u budžetu i reforma javnog sektora i javnih preduzeća.

MMF je februara 2015. godine sa Srbijom zaključio trogodišnji stend baj aranžaman iz predostrožnosti u vrednosti 1,2 milijarde evra.

Prethodne tri revizije tog aranžamana bile su pozitivne, a četvrta je obavljena pre vanrednih parlamentranih izbora pa je misija MMF-a odlučila da ona bude okončana posle formiranja nove vlade Srbije.

MMF: Srbija ima najviši javni dug i najmanji rast

Srbija će imati privredni rast od 1,5 odsto u 2016. godini, što je sa izuzetkom Hrvatske najniža stopa u regionu i ispod rasta u EU, objavio je Međunarodni monetarni fond.

„Većina privreda u zemljama jugoistočne Evrope koje nisu u EU, osim Srbije, zabeležilo je relativno jak rast. Nasuprot tome, Srbija tek polako izlazi iz recesije koju su izazvale katastrofalne poplave u 2014″, navodi se u dvogodišnjem regionalnom izveštaju za centralnu, istočnu i jugoistočnu Evropu.

Prognozira se da će program sa MMF-om pomoći Srbiji da ima malo jači oporavak od recesije zabeležene 2014. godine.

U jugoistočnoj Evropi van EU (Albanija, BiH, Kosovo, Makedonija, Crna Gora i Srbija) rast će u 2016. biti 2,6 odsto, najviši u Crnoj Gori 4,9 odsto, dok će u tri zemlje regiona koje su u EU biti ukupno tri odsto – Bugarskoj 1,9 odsto, Rumuniji 3,9 odsto i Hrvatskoj jedan procenat.

Zemlje celog regiona imaće koristi i od oporavka u zoni evra. MMF za EU prognozira privredni rast od 1,9 odsto u 2016, a u evro zoni 1,6 odsto.

Izvoz robe i usluga biće u porastu devet odsto ove i 4,8 odsto 2016. godine, navodi se u izveštaju. Dodaje se da su zemlje jugostoične Evrope, kao i centralne i istočne Evrope imale koristi od povećane konkurentnosti u odnosu sa ostatkom sveta s obzirom da su njihove valute slabile uporedo s evrom.

Srbija je, zajedno sa Rumunijom i Hrvatskom, među zemljama koje su najviše smanjile kapitalna ulaganja za najmanje 2,5 procentnih poena potencijalnog bruto domaćeg proizvoda. Pad kapitalnih ulaganja zabeležen je na celom području obuhvaćenom izveštajem, koji pored jugoistočne Evrope uključuje i zemlje centralne i istočne Evrope i baltičke zemlje, kao i zemlje Zajednice nezavisnih država uključujući Rusiju i Ukrajinu, kao i Tursku.

Javni dug će prema prognozi MMF-a u Srbiji nastaviti da raste pa će u 2016-oj iznositi 78,4 procenata. Ostale ekonomije jugoistočne Evrope imaju manji dug, pri čemu posle Srbije najviši dug ima Crna Gora (73,8 odsto). Najbolje je Kosovo sa 26 odsto, sledi Makedonija sa 39,6 procenata. Ukoliko se uključe zemlje regiona koje su u EU, najveći problem sa dugom ima Hrvatska (91,8 odsto BDP), a najbolja je Bugarska sa 29,6 odsto.

Procenjeno je da će budžetski deficit Srbije u 2016. iznositi 3,9 odsto, što je gotovo isto kao i ove godine kada je četiri odsto.

Kada je reč o spoljnom dugu, u Srbiji se procenjuje da će on u 2016. iznositi 86,3 odsto.Po ovom pokazatelju u najnezavidnijem položaju je Crna Gora sa 177,1 odsto BDP, dok je najbolja Albanija sa 46 odsto.

(www.serb.rs)