EU izbrisala Srbiju s evropske gasne mreže

gas-srbija-hrvatska-amerika-serb.rs

Gasovod ilustracija (foto:www.plusonline.rs)

Nedavna odluka Evropske komisije, da u vanredni plan za snabdevanje gasa u kriznim situacijama, ne uključi Srbiju, iako je naša zemlja prva pristupila evropskoj energetskoj zajednici, treba da nam bude poslednje upozorenje u traženju rešenja za alternativno snabdevanje gasom.

U novonastalim okolnostima, posle propasti „Južnog”, ali i „Turskog toka”, Srbiji ne preostaje ništa drugo nego da potraži što bržu gasnu vezu s Bugarskom, budući da je ovaj gasovod najkraći – tek oko 150 kilometara.

Srbija je prošle godine potpisala protokol s Bugarskom koji predviđa da od 150 kilometara gasne interkonekcije, 60 odsto bude na našoj teritoriji. Reč je o dvosmernom gasovodu čiji bi godišnji kapacitet bio 1,8 milijardi kubika gasa s mogućnošću proširenja kapaciteta, kaže Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije.

Gasna veza između Srbije i Bugarske trebalo bi da bude završena do 2018. godine, kako bi prve količine gasa potekle 2019. godine, što se taman poklapa s najavom Rusije da prekine isporuke gasa preko Ukrajine.

Reč je o projektu koji je prioritet i za EU zbog čega se razmatra finansijska podrška, što je potvrdio i potpredsednik EU za energetsku uniju Maroš Šefčović, kaže Savić, i dodaje da bi veza s ovim istočnim susedom Srbiji omogućila da ceo region ima pristup iz najmanje tri različita pravca snabdevanja gasom.

Upravo je to, pre dva dana, potvrdio i Bojko Borisov, premijer Bugarske, tokom razgovora s Majom Gojković, predsednicom srpskog parlamenta, istakavši da je gasna interkonekcija između Srbije i Bugarske jedan od prioriteta evropske energetske zajednice.

– Aktivan rad obe zemlje na realizaciji ovog projekta obezbedio bi snabdevanje gasom jugoistočnu Evropu. Bugarsko ministarstvo energetike završilo je krajem 2015. prvu fazu izgradnje interkonektora za gas sa Srbijom i sada se sklapaju aranžmani radi obezbeđivanja finansiranja druge faze, rekao je on.

Dobro je, kaže Savić, što Srbija razmatra i ugovor s Rumunijom o izgradnji gasne veze, jer bi i to pomoglo da naša zemlja učestvuje u dopremanju gasa na Balkan. Upravo su Bugarska i Rumunija najbliže komšije na koje bi Srbija mogla da računa u slučaju gasne krize, tim pre što Rumunija ima oko 80 odsto svog domaćeg gasa.

Niko, međutim, iz Brisela još nije rekao da će i kada Srbija dobiti novac iz evropskih fondova za ovu gasnu vezu s Bugarskom. Komšije, kaže Savić, nemaju problem, jer im je Brisel dao novac.

(www.serb.rs)