„Drvoseče treba da vode ovu državu“

drvoseca-serb.rs

Drvoseča (foto ilustracija:www.muskimagazin.rs)

DRVOSEČA-Vozim od Foče preko Rogatice do Malog Zvornika .Vrelina .U Sokolcu me stopira jedan muškarac .Srednjih godina .

-Dobar Dan.
-Dobar Dan,
-Idete li za Vlasenicu?
-Idem.
-Mogu li sa Vama?
-Može! Ulazi!
-Hvala ljepa … Uf, jes, vala, ugrijalo. Žeže dobro. Vele sutra će biti još toplije.
-Hoće.
-Uf..grije I briga ga nije … Ođe u kolima ladi..ljepo .. Vi idete za Beograd?
-Da.
-Vidim Beogradska registracija … .ja … ljepa varoš … Velika. Bio sam jednom davno u Beogradu, baš davno, velika varoš, velika, ima dva miliona čeljadi?
Pa, recimo da ima preko dana.
Ja, ja .. ima, ima..kako neće imati kad se onoliki svijet sjatio pa svi oće u Beograd. Evo, ođe, u nas, sad da pitaš ove mlade sve bi pošlo za Beograd, ta nemeremo svi u Beogradu živjeti, neko mora biti i na selima, žalosna nam majka, propadoše nam sela, evo, ođe u nas, sve opustilo, nema , bolan, ko brave i goveda da čuva, svi udarili u neku politiku, jebem ti politiku, propadosmo, bolan, načisto …
-Propadosmo.
Pokradeše nas ovi političari, niko neće da se uvati nešto da radi, samo udarilo u politiku, jebem ti prokletu politiku … izvini, prijatelju, što psujem smučilo mi se sve, radim, bolan, kao magarac, vučem, teglim drva iz šume, siječem, mučim se i ne mogu da preživim, jedva kraj sa krajem sastavljam, ne mogu dijecu da oškolujem, a gledam političare, nije imao pas za šta da ga ujede, propalica, digli roditelji ruke od barabe, kad on ušao u politiku, nakrao se, ima kuće i na selu i u gradu, dijecu školuje u Beogradu, vozi bijesna kola, jebo majku svoju … izvini, molim te … .ne mogu da se uzdržim ..
-Ništa …
-Jebem Ti krvavu majku, gledam bitangu kako je sve bogatiji, a narod propade, načisto propade, nema posla, nema ljekova, nema zuba, nema šta da jede, bedni i nesretni naš narod, šta smo dočekali, srce oće da mi pukne od muke, jebem mu sunce žarko..izvini … jope ja lajem … ne bi smijo, žena stalno viče name, ne psuj, avetinjo, ne laj, ja ne mogu, eto, ubi me, ne mogu ovu gubcu da zatvorim, ne mogu da šutim, stislo me nešto ođe, u grudma, stislo, brale, pa pritiska zbog te nepravde i jada, šta je ovo, prijatelju, vidim pametan si čovjek, šta se ovo sa nama dešava, đe ide ovaj svijet, ništa ti ja ne razumijem , ja sam drvosječa, nemam škole, ne razumijem politiku, ali vidim da ništa ne valja i da neće na dobro da izađe.
-Neće.
-Ja, Ja … neće, neće..ovolko zajebavanje naroda neće izać na dobro, platiće neko glavom ovu zajebanciju, tako je vazda bilo, narod trpi, trpi, ali kad se digne, onda siječe glave, nema milosti, ne zna narod za tamjan, poludi od tolke nepravde i mora neđe da iskali svoj bijes, evo, pljuni me ođe u usta, ođe, ako sve tako ne bude, ja sam nepismen čovjek, ali osjećam da će tako biti, vi učeni ljudi to bolje znate od mene , ti si završio velike škole?
-Jesam.
-E, Da..vidim ja..bolje ti to znaš od mene … bolje, ali i ja nekog vraga znam, vidim ja šta se radi, vidim ja kuda ovo ide, nema nama sreće sa ovakvim nesretnijem političarima, nema nama života sa tim propalicama … izvini, prijatelju … ja mlataram ovom jezičinom ko krava repom, da Vi niste neki političar?
-Nisam.
-Ja, Dobro je … ja budala ni ne pitam, ali, šta ću, vidi se, bolan, da nisi političar, te barabe ne bi ni stale da me povezu, jebe se njima za narodom, samo da oni žderu i da uzimaju, jebem im sjeme pokvareno, znaš, brale, da sam ja neka vlast, ja bih znao šta bi radio sa njima …
-Šta bi radio?
-Jebo bi im mater!
-Ha-Ha!
-Nemoj se smijati! Ja bih njima sve uzeo! Sve! Sve što imaju bi vratio narodu! Sve! Donjo bi zakon o kon..konfiskalizaciji ..
-Konfiskaciji.
-E, taj, taj! Taj zakon bi donjo, pa im zakonom sve uzeo. Jebem im mater, lopovi! Samo im treba imovinu uzeti i vratiti siromašnom narodu. Ništa drugo!
-Slažem se.
-Nema tu samnom zajebavanja! Samo mi daj vlast! Sijekao bi ja, brale, kao sjekirom.Nema milosti! Nema oprašatanja! Dođi pobro vamo. Šta si ima prije politike, šta imaš sada? Oho! Daj šta ima žena, dijeca, babe, tašte, prije i kumovi. Sve bi ja nji popiso. E, sada, kada sve znam, sve ti i uzimam. Sve što si oto od naroda. Ono što si imo prije politke, to je tvoje. To niko ne dira. Sve drugo se vraća narodu.
-Ako se bune?
-Ko da se buni? Nema niko da se buni! Oni znadu da su lopovi. Moraju da vrate što su oteli. To nije njiovo. U mene ne bi bilo zatvora. Ne, ne. Te barabe ne šaljem u zatvor ..
-Zašto?
-Da leže o mom trošku u zatvoru i da im ostane imovine. E, to nemere! Ne, ne! Treba nji tuć tamo gdje ih najviše boli …
-Gde?
-Imovina! To im uzimam i oni su gotovi. Gotovi! Nema im spasa! Propadaju odma i manji su od makova zrna. Šta će mi u zatvoru? Idi ti, brale, na biro i traži poso. Evo, kod mene u šumi, uvijek traže drvosječe. Nema ljudi, svi bježe. Neka sječe drva, majku im jebem pokvarenu. Neka zarade plaću i neka od te plaće žive. To njima treba. Sve ostalo je, da izviniš, sviranje kurcu!
-Može li se tako urediti država?
-Jašta! Tako se uvodi red! Nema tu vrdanja! Napuniš fondove za radnike i penzionere i ojačaš narod. Nema tu nikakve mudrosti.
-Ko će to da uradi?
-E, Ko? Ko? Evo, ja ću! Ima još ljudi koji to znaju da urade.Neko mora. Ne vredi kukati i zapomagati. Ja ovaj naš narod ne razumijem. Kuka na političare, a onda izađu i glasaju za nji ..
-Nije narod kriv.
-Jes, kriv je! Nemoj braniti narod. Što glasa za te lopove? Prodaju svoj glas za dvadcet maraka.Ja bi toga političara koji plaća dvadcet maraka obesio za prvo drvo. Za primer drugima! Jebo ti mater svoju, otimaš pare od toga naroda i onda ih nekom sićom potkupljuješ.Narod žalostan uzima. Ja ne bi uzeo ljeba ne imo da jedem.Ali narod ko narod! Pokvarili smo se i mi. Nevaljamo!
-Nisu ni drugi bolji.
-Nisu. Još gori su od nas. Pričamo ovako, između nas, ne valjamo ni mi, iskvarili smo se, ali su drugi još gori. I svet se iskvario. Neće niko da radi …
-Kako neće? Ako ga dobro platiš, narod će raditi.
-Ma, neće! Vidiš li ti ove ljepote na Romaniji? Đe ima vaka ljepota? Niđe! Mogli bi da gajimo stoiljada brava. Mogli bi, ali ne gajimo. I sve da neko doćera sve te brave ođe, ko će ih čuvati? Nema ko, bolan! Svi pobjegoše. Neće niko da bude čoban. Neće niko na selo.Neće! Više voli u grad da bude prosjak, no gazda na svom imanju.
-Šta da radimo?
– Nisam ja učen da rečem šta da radimo. Ima tu pametnije glava. Ali, mene kada bi pitali, ja bi to riješio po kratkom postupku.
– Po kratkom postupku?
– Ja, bolan. Šta ima tu da se mnogo priča. Digo bi, brale, plaće seljaku, radniku, ljekaru, učitelju, vojniku i žandaru. Digo bi im plaće da budu zadovoljni, da rade i čuvaju državu. Sve ove iz administracije bi išćerao iz državne službe. Šta će nam? Dijecu bi od malena učio da rade i štede, da čuvaju ovce i da broje novce. Političaru bi dao plaću kao običnom radniku. Ako država dobro posluje povećava mu se plaća, ako ne radiš dobro nema plaće.
– A Narodna Skupština?
Plaće ko radnici u proizvodnji. Narod neka glasa za poslanike.Za konkretnog čovjeka. Ako taj ne valja, narod neka ga smeni. Ako krade, neka pseto prebiju.Uveo bi, za prvo vrijeme, dok se ne uvede red, stari zakon cara Dušana. Lopovima neka se otsecaju ruke, uši …
– Strog si?
– Jašta, bolan! Treba svako da zna da nema zajebavanja sa državom i narodnom imovinom.Tako će se brzo uvesti red u državu.Procvjetala bi država u mene. Ove kurvetine po televizijama bi sve poslo u proizvodnju. Neka rade, majku im jebem, a ne da mi šire krake po televiziji i dijecu nam kvare.
– Ha-ha.
– Nemoj se, bolan, smijati. Napravili od države kupleraj. Ovaj naš ođe lopov, onaj vaš tamo lud. Narod propade. Đe nam je vijera prađedovska? Đe nam se srce junačko? Mijenjaju stranke ko usrane gaće. Bože me sačuvaj! Slušam neku noć onoga vašega ludaka, kaže neka je Engleska izašla, mi idemo u uniju. Jebala te unija!
– Ha-ha!
– Ja, bolan, lud čovjek. Englezi, stare kurve, izašli na vrijeme. Jebe im se za propalom unijom. On srlja i ide u uniju. Bože Pomozi! Sluša Švabe. Kakve crne Švabe? Kada su Srbi slušali Švabe? Vazda su nas gazili i ubijali. Jebem ti žarko sunce, okreni se Rusiji i drugim narodima na istoku, ima tamo boljeg života nego na usranom zapadu, đe muškarac spava sa muškarcem. Fuj! Idu gologuzi ulicama i traže da muškarac ženi muškarca. O, jebem ti život, kakvo je ovo doba da se muškarci jebu. Sačuvaj me Bože! Šta ti misliš, hoće li biti rata?
– Bojim se da hoće.
– Ja! I ja mislim da hoće. Mora da bude rata. Mora da se pročisti prljava krv.Ušo neki đavo u narode. Sve se pomamilo. Poludilo. Siluju dijete od tri godine. Jebem ti krvavu majku, siluje bolesnik dijete. Ubij skota na mijestu! Nemoj mu ni suditi! Vidiš da je svijet otišo u tri pičke materine. Nema nam spasa. Mora da izbije neki rat. Hvala milom Bogu i Putinu. On će nas spasiti.
– Misliš da nas može spasiti?
– Mora! Mi bi bili satrveni da nije Rusije i Putina. Odavno bi oni majku Srbiju rasčerečili.Ne da Putin. Bog mu dao zdravlje! Naoružo se majkan i nemere mu niko više. Sreća naša! Onaj vaš ludak, sluša Brisel. Jebo te Brisel! Vidiš, bolan, da su propali. Vidiš li, nesrećo, da propade Amerike. Gaze one jadne crnce kao nas Srbe. E, sada ćeš, pobro, vidite, kada crnac ustane i drugi obojeni. Jeba će majku onim bankarima. Čitam da onaj bolesnik bankar ima sto godina i da šesti put menja srce. Prdonja Matori! Dobiće i on po guzici! Neće dovijeka! Ničija nije dovijeka gorela! Gotovi su, kauboji! Propali su ko braća Grci. I onaj vaš magarac njače o uniji. Jebem ti uniju! Neće unija da izvlači ona drva iz šume umesto mene. Uzeše nam sve. Oće, bolan, i dušu da nam uzmu. E, dušu ne damo! Jebem ti život bez duše! Ne dam dušu! … Ja se zapričo, kad pre stigosmo?
– Gde ćeš da te ostavim?
– Tamo kod onih kola..hvala ti puno. Hvala ti priajtelju i izvini.
– Zašto?
– Izvini na mom blebetanju, šta ću, jedino mi je ova jezičina ostala, muka mi je, bolan, od svega, hoću od muke da se pojedem, sve me boli, najviše duša, ona me peče, ubija, ne mogu više ovo da duram, sve mi se smučilo, tučem po onom drvetu, mislim proće me, ali ne prolazi, jad je sve veći, jebem mu sunce, šta se ovo sa nama dešava, izvini prijatelju, izvini po stotinu puta, oprosti na smetnji, lakše mi je da se izjadam, mnogo mi je lakše, hvala ti ko bratu rođenom, hvala na vožnji, hvala na pažnji, pozdravljam te i želim ti srećan put, živ i zdrav bio, ti i tvoji najmiliji, živela nam majka Srbija, doviđenja i hvala .
-Doviđenja.

Zatvara vrata.

Nastavljam prema Beogradu.

Drvoseče treba da vode državu.

Umesto ovih lopova i ludaka .

Napisao:Branko Dragaš

(www.serb.rs)