Dok ima ovaca, biće i vune

Siromastvo-srbija-beznadje-serb.rs

Olimpijada je prošla , pogledajmo oko sebe …. (foto:www.nspm.rs)

U Srbiji je odavno sve nakaradno i nenormalno. Političari u svom nagonu za održanjem na vlasti, visokom rejtingu, popularnosti kod naroda, čine sve da jedan deo naroda korumpiraju i podmnite.

Obično je taj deo naroda manje obrazovan, inteligentan, sa manjkom radnih navika, a viškom vremena za blejanje po kladionicama, kafićima, kafanama. Jednom rečju dokon i dokoličarski svet. Koji malo ili ništa ne privređuje, ili je kao stranačka vojska „zaposlen“ na budžetima.

Takvi su glasači aktuelne vlasti, čije su ideologije i mantre iz 90-ih propale. Koji nisu odgovarali za svoje „vizije“. Danas ponovo jašu jahači srpske apokalipse iz 90-ih, spremajući nas za drugo poluvreme.

Stvarajući tako iluziju i imaginaciju, da je Srbija normalna, prosperitetna evropska zemlja, zapadne demokratije, gde se poštuju medijske slobode, ljudska prava, pravda, zakon i red. Potemkinova sela.

Nažalost, sumorna istina i svakodnevni život pokazuju sve obrnuto. Dok se kolone mladih iseljavaju, penzioneri i radnici u eksplatatorskim firmama dobijaju umesto pristojnog novca, socijalnu pomoć, koja ne može podmiriti ni osnovne ljudske potrebe. Dok polovina dece u južnoj Srbiji nema ni za kiflu, ide u poljske ve-cee, izlokanim putevima, bez zdravstvenih ambulanti, bez običnih terena za sport, bez obruča i tabli na raspalim konstrukcijama, urbani delovi gradova na jugu su u konstantnom mraku (zbog štednje), dotle se:

RASIPA na SPORT. Abnormalnim podsticajima. Mene „vrhunski“ sport ne zanima. Niti ga gledam, niti donosi neku vajdu. Samo bazičan, amaterski, školski ima pozitivnu ulogu u razvoju. Osim euforije „pobede“ od par sati. Koje će osiromašen narod da plaća, jednokratno preko 3,2 miliona evra i mesečno, posle 40-te godine po 1.000 do 1.500 evra mesečno. Dati Novaku Đokoviću, koji ima stotine miliona evra, koje čuva u poreskom raju Monako – to može samo napreDNO preduzeće, sa kupljenim diplomama i lažnim biografijama.

Za taj novac moglo se samozaposliti 1.000 mladih ljudi. NSZ daje po 180.000,00 i nema para, a ima duplo više prijavljenih i zahteva. To je taj put samouništenja i dezintegracije u svim sferama života.
Nama spoljni neprijatelji nisu ni potrebni, ovi insajderi to odlično odrađuju.

Svako se bori za sebe i krči sebi put. Tako i sportisti. Ako su uspešni, bolje će da se „prodaju“, nađu privatne sponzore, mecene, dobrotvore. Zašto obavezivati narod koji je u galopirajućem izumiranju, i peta nacija po starosti stanovništva na buduće sulude obaveze.

Narod zaslužuje vlast kakvu ima. Treba da ga politicari deru još malo, jer sve prihvata sa zadovoljstvom i protestima. Dok ga političari vode u sunovrat i ponor. Nije džaba narodna izreka „dok je ovaca, biće i vune“.

Samo je ovaca, mladih, perspektivnih, talentovanih, sve manje u zemlji, kao nosioca budućeg ekonomskog prosperiteta i punjenja budžeta, da se isplaćuju nagrade „zaslužnima“ (sportistima, pevaljkama, glumcima i dr. lezilebovićima). Mladi idu iz ove ludnice, sve više vani, a Srbija postaje jedna velika gerijatrija, starački dom, sa suludom upravom. Kada totalno propadne, biće nečiji feud.

Piše: Dragan Krstić

U Nišu,
22. 08. 2016.
Centar za ljudska prava i demografiju „CLAMP“ Niš

Preuzeto sa :www.in4s.net

(www.serb.rs)