Da li građani Srbije treba da plate rukovođenje EPS-om na neefikasan način?

eps-srbija-mmf-serb.rs

Da li su moguće reforme u EPS-u ? (foto:novaekonomija.rs)

Za nekoga ko dolazi sa strane , poslovanje EPS-a je zapanjujući primer .

Šef Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen ocenio je da je za njega Elektroprivreda Srbije zapanjujuć primer i detaljno izložio sve probleme tog javnog predizeća.

To preduzeće ima najveće plate u zemlji, a usluga mu je (u najboljem slučaju) jedva osrednja. Ne mogu da zaustave krađu struje koja je, prema njihovoj računici, ravna 0,2 odsto vrednosti GDP. Neće da koriste čak ni jeftina sredstva bilateralnih donatora da ulažu u obnovljive izvore energije. A sve ovo se, čini mi se, previđa u sadašnjoj raspravi o reformi EPS-a , oni su ti koji žele status quo, uspešno su usmerili pažnju javnosti samo na pitanje otpuštanja 1000 zaposlenih.

Time se previđaju neke prilično zastrašujuće činjenice, koje tako, nažalost, ostaju van domena javnosti.

Prva je cena koja se mora platiti ako se ništa ne uradi. Plan finansijske konsolidacije, koji je vlada Srbije usvojila u junu 2015. godine, izračunao je da bi ta cena bila dve milijarde evra do 2019. godine, više nego što je današnji dug Srbijagasa. Cene struje u regionu padaju pa će po našim analizama situacija biti još gora i zato je još važnije da se nešto učini. Ne preduzme li se ništa, EPS će opet tražiti pomoć – pare – od države pa će u krajnjoj liniji to platiti poreski obveznici.

Druga se odnosi na sprečavanje da se EPS sunovrati niz liticu (i poništi sve što je učinjeno u finansijskoj konsolidaciji). Tu postoje tri bitne stvari: cena, troškovi zaposlenih i investicije. Ostala pitanja – kao što je zatvaranje pet nepotrebnih pogona, unutrašnje restrukturiranje, bolji sistem javnih nabavki, smanjenje troškova prenosa i krađe struje – takođe su bitna jer poboljšavaju odnos prihoda i rashoda. Ali krupne stvari koje određuju da li će EPS biti santa leda koja je potopila Titanik su prve tri i o njima ću detaljnije.

Što se tiče prvog elementa – cene – cena struje za domaćinstva u Srbiji je i dalje najniža u Evropi. Delom je to zato što je proizvodnja jeftina, ali i zato što EPS-u nije bilo dozvoljeno da prati cene na tržištu električne energije. Zato tu još ima prostora ,a kako je lane to rekao ministar Vujović, povećanje cene u avgustu je za mnoge bio trošak jednak trošku nekoliko paklica cigareta.

Druga stvar – troškovi zaposlenih -.. Plan finansijske konsolidacije EPS-a predviđa smanjenje troškova za plate za 15 odsto kao važan element smanjenja ukupnih troškova, koji treba dostići da se ne bi „survali niz liticu“ To se može postići na mnogo načina recimo smanjenjem svih plata za 15 odsto (a to su najbolje plaćeni radnici u Srbiji, koji su čak u 2015. godini povećali plate za 5 milijardi dinara u odnosu na 2014. godinu). Ili smanjenjem broja zaposlenih tamo gde je očito da ih je više no što treba. Nama je uvek bolje ovo drugo, ali da bi se to postiglo EPS mora da napravi novu sistematizaciju radnih mesta, koja treba da pokaže gde su viškovi zaposlenih. Nažalost, umesto da se pozabave time, oni koji u svemu imaju lične interese prebacili su raspravu na visinu otpremnine, što je umnogome drugorazredno pitanje. Osim toga, visina otpremnina zavisi od finansijske snage firme, za koju smo upravo utvrdili da nije sjajna …

Konačno o investicionom planu EPS-a. Rukovodstvo EPS-a predstavilo je plan po kome će se investicije uvećati za 300 odsto u odnosu na sadašnji nivo. Što se nas tiče, to je potpuno nerealno. Nema kompanije u svetu koja može trostruko da poveća korišćenje sredstava i da sve to sprovede u samo nekoliko godina. U najboljem slučaju je moguće postepeno povećavanje. Smatramo da je to važno s obzirom da EPS želi da bude konkurentna firma na regionalnom tržištu. To, pak, znači da ona treba da unapredi svoja postrojenja a Srbija će morati i da poboljša zaštitu čovekove okoline u kontekstu pregovora o priključenju Evropskoj uniji.

Problem je u tome što će, prema našim analizama, čak i skromno povećanje investicija dalje pogoršati finansijsku situaciju u EPS-u, osim ako se troškovi (cena struje i troškovi zaposlenih) ne prilagode. To se može uraditi na tri načina:

Prva opcija je izbalansirano kombinovanje povećanja cena sa smanjenjem veličine preduzeća. Potom povećanje prihoda i smanjenje troškova kako bi se razlika među njima smanjila. I na kraju prilagođavanje investicionog plana.

Druga mogućnost je prilagođavanje veličine preduzeća i povećanje cena samo u visini inflacije. To bi zahtevalo da se uštede u troškovima povećaju za 15 odsto u odnosu na ono što je dogovoreno 2015. godine.

Treća varijanta je da se ne smanjuju troškovi za plate, ili da se minimalno smanje, a da se cena značajno poveća. To je opcija po kojoj bi potrošači u Srbiji, domaćinstva i preduzeća, platila cenu viška veoma dobro plaćenih radnika u EPS-u. Čini se da je upravo to ono što žele ljudi koji u tome imaju lični interes …

Na kraju ostaje fundamentalno pitanje: da li građani Srbije treba da plate rukovođenje EPS-om na neefikasan način?

(www.serb.rs)