Šta Brisel sada traži od Srbije?

serbia-on-its-way-to-the-eu-srbija-na-putu-ka-eu-serb.rs

Srbija na putu ka Evropskoj uniji (foto:writtingsofbranko.wordpress.com)

Susedi traže bolju zaštitu manjina u Srbiji, dok Nemačka najavljuje da će ostala pregovaračka poglavlja biti otvorena kada napreduje normalizacija sa Kosovom.

Dugo je delovalo nemoguće da Srbija još do kraja juna otvori pregovaračka poglavlja 23 i 24 u procesu pristupanja EU. Međutim, to je postalo moguće nakon što je Hrvatska pre desetak dana dala zeleno svetlo za otvaranje poglavlja 23. Ipak, u Briselu se iza zatvorenih vrata i dalje vode žustre debate o tome kakva treba da bude zajednička pregovaračka pozicija prema Beogradu. Kako saznaje DW, različite manje ili veće zahteve imaju susedne zemlje Rumunija, Bugarska i Mađarska, ali i Nemačka i Finska.

Napredak sa Prištinom pa poglavlja

Tokom sastanka radne grupe Evropskog saveta zadužene za pitanja proširenja predstavnici Nemačke su prethodne sedmice ostali na poziciji da se pregovaračka poglavlja mogu otvarati samo ukoliko dođe do daljih pomaka u normalizaciji odnosa sa Kosovom. To ne važi za već otvorena poglavlja 35 (upravo odnosi sa Kosovom), 32 (finansijska kontrola) kao ni 23 i 24 (pravosuđe, sloboda, bezbednost, ljudska prava) koja bi trebalo da budu otvorena uskoro.

Međutim, otvaranje ostalih poglavlja će Nemačka podržati tek „u svetlu napretka u zatvaranju preostalih rupa u primeni Sporazuma o normalizaciji iz aprila 2013“. Berlin zahteva da Beograd i Priština nastave tehnički dijalog, ali i razgovore visokih političkih predstavnika čim se formira srpska vlada. To proizilazi iz jednog poverljivog dokumenta nemačkog Ministarstva spoljnih poslova u koji DW ima uvid.

Berlin insistira i da se evropska pregovaračka pozicija proširi tako da se pomenu i „zabrinjavajući“ glasovi tokom srpske predizborne kampanje. Prema stavu nemačkih diplomata, prečesto su u prvi plan tokom debate isticani „nacionalni interesi Srbije na Kosovu i u Republici Srpskoj“ umesto „ambicija za pristup EU“. U dokumentu se ne navodi pobliže na čije se izjave misli.

Komšije pitaju za manjine

U radnoj grupi zaduženoj za proširenje sede predstavnici Evropske komisije i svih članica. Iz protokola se vidi da hrvatski predstavnik nije više imao posebnih primedbi, ali zato su predstavnici Mađarske, Rumunije i Bugarske naglasili značaj monitoringa i zatražili da Brisel proverava da li će se Srbija držati zadatih rokova za ispunjavanje akcionog plana. Stav Rumunije je da Brisel od Srbije jasnije treba da traži bolje omogućavanje božijih službi na jeziku manjina.

Nedavno je šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević rekla da je svesna mogućnosti novih zatezanja na osnovu bilateralnih tema. „Na početku procesa smo napravili pregled potencijalnih bilateralnih pitanja sa svim državama, ne samo sa susednim, i o tome se veoma vodi računa“, rekla ona.

Čini se ipak da u ovoj fazi neće biti daljih zatezanja ni blokada. Jer stav Evropske komisije o rumunskom zahtevu je da je akcioni plan Srbije o zaštiti manjina dovoljan, da ne treba tražiti više jer su ispunjeni standardi Okvirnog sporazuma za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope. Taj dokument je donet 1995. a Srbija ga je potpisala 2001. godine. Na primedbe da strogo treba kontrolisati tempo kojim Beograd ispunjava ono što je zacrtano u akcionom planu za poglavlja 23 i 24, u Evropskoj komisiji ponavljaju da je „kvalitet važniji od brzine“.

Iz dokumenta u koji naša redakcija ima uvid proizilazi da je posebno predstavnik Finske naglasio značaj nezavisnog pravosuđa, primerenog trajanja procesa, poboljšanja obrazovanja sudija i tužilaca, sprovođenje akcionog plana za borbu protiv korupcije i poboljšanja zakona o zaštiti podataka. Helsinki nije tražio da se u zajedničku pregovaračku poziciju sada uvode novi elementi, ali je jasno da će tokom pregovora insistirati na pobrojanim temama.

(www.serb.rs)