Srpski narodni pokret: Karadžić je samo branio svoj narod

Radovan Karadžić (foto:news.joins.com)

Srpski narodni pokret iz Banja Luke, uputio je otvoreno pismo Evropskom komesaru za proširenje Johanesu Hanu, u kojem ističu da pored pregovora o proširenju, pažnja bi trebala da se usmeri i na predstojeću presudu Haškog tribunala prvom predsjedniku Republike Srpske, Radovanu Karadžiću.

Većina srpskog naroda svesna je potrebe i podržava integracione procese, ali ističe se u pismu, one koji su zasnovani na principima jednakosti i pravičnosti.

„Napor koji čine vlasti Federacije BiH, Republike Srpske i zajedničkih institucija BiH, kako bi donele efikasan mehanizam koordinacije i brže i ozbiljnije krenuli ka EU, mogao bi „pasti u vodu“ ukoliko Haški sud predsednika Karadžića proglasi krivim. Takva presuda, sa jedne strane, dala bi „municiju“ bošnjačkim političarima za tezu: „Ako je prvi predsednik Republike Srpske kriv za genocid, onda je i njegova tvorevina – Republika Srpska – genocidna, i kao takvu je treba ukinuti“, a sa druge strane srpski narod bi takvu presudu doživio kao nepravednu i pristrasnu, te prisećajući se NATO bombardovanja (Republike Srpske 1995. i Srbije 1999. godine) pomislio bi da ga Zapad i EU ne žele“, navodi se u otvorenom pismu čiji je potpisnik Dane Čanković, predsednik Pokreta, navodeći da bi odnosno, put  ulaska u takve integracije bio put njegovog nestanka.

„Zato bi srpski narod potražio alternativne integracije, prije svega, one u kojima je dobrodošao i u kojima bi sačuvao svoj interes i identitet. Ubijeđeni smo da predsednik Karadžić nije počinio nikakav ratni zločin, već je samo branio svoj narod, kako mu se ne bi ponovio genocid iz Drugog svjetskog rata. Zbog toga, ukoliko Haški sud osudi predsednika Karadžića, to bi, između ostalog, značilo da neko pokušava disciplinovati male narode i velike ljude koji brane sebe i svoje, one ljude koji se bore za slobodu“, istako je Čanković.

Služeći se činjenicama, Čanković je podsetio Hana da je prvi pojedinačni zločin u toku ratnog perioda 1992-1995. desio se u Sarajevu 1. marta 1992, kada je ubijen Srbin Nikola Gardović, a prvi masovni zločin desio se nad Srbima u Sijekovcu 26. i 27. marta 1992, kada je ubijeno 46 Srba. Takođe u svom obraćanju Čanković je podsetio Hana i na izjave koje su obeležile ratna deavanja na prostorima bivše Jugoslavije, odnosno na izjavu Radovana Karadžića „Niko nema pravo povesti građanski rat“ ali i na izjavu Alije Izetbegovića „Žrtvovaću mir za nezavisnu BiH“.

(www.serb.rs)