Posrnule ekonomije Balkana…

 Balkan-Foto Thinkstock

 

Male plate, izneverena obećanja, nezaposlenost, korupcija, osećaj besperspektivnosti…to je milje zapadnog Balkana.

 

I na takvo tlo padaju zapaljive političke poruke, što stvara ambijent u kojem posrnule ekonomije ne mogu da računaju samo na nacionalni ponos.

Prosečan Hrvat je  zaradio neto platu od 5.686 kuna ili 758 eva, što pokriva samo tri čevrtrine prosečne potrošačke korpe, teške oko 1.000 evra.

Inflacija je na međugodišnjem nivou imala negativan rast od 1,5 odsto, a broj nezaposlenih je u julu iznosio 214.000 ljudi, odnosno 13,3 procenta radno sposobnog stanovništva.

Javni dug je narastao na 56,9 milijardi evra, što je oko 87 odsto bruto domaćeg proizvoda, a budžetski deficit je „težio“ 7,4 milijarde kuna ili 990 miliona evra, što je 2,2 odsto BDP-a.

U Bosni i Hercegovini je prosečna neto zarada iznosila 837 KM, odnosno 428 evra, dok sindikalna potrošačka korpa staje oko 1.800 KM, tj. 920 evra.

Privredni rast BiH je, prema dostupnoj statistici,  je iznosio 2,1 procenat na međugodišnjem nivou, javni dug je na kraju 2015. iznosio 42,3 odsto BDP-a, odnosno 11,928 milijardi KM (6,0 milijardi evra), a budžetski deficit se kreće oko pet procenata.

Stopa inflacije je i u ovoj zemlji imala negativan rast od 0,3 odsto u periodu od januara do kraja jula ove godine. Broj nezaposlenih u BiH je u junu dostigao 518.000, što je jedna od najviših stopa u regionu, i iznosi 42,5 procenata.

Donedavno najbrže rastuća ekonomija regiona, makedonska, znatno je usporila usled krize vlasti i političkih previranja u zemlji.

Zato je umesto ranije projektovanog rasta BDP-a za ovu godinu od 3,5 odsto, Ministarstvo finansija revidiralo tu stopu na 2,6 procenata, dok guverner centralne banke Dimitar Bogoev predviđa da će privredni rast dostići najviše 1,6 odsto.

Makedonska inflacija je u junu dostigla 10,1 odsto međugodišnje, javni dug se popeo na 4,3 milijarde evra (45 odsto BDP-a), a manjak u državnoj kasi se produbio na 34 miliona evra, ili 3,6 odsto.

Stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu iznosila je 24,5 procenata, odnosno u potrazi za poslom je bila armija od 714.000 ljudi.

Prosečan Makedonac u junu je u proseku zarađivao 360 evra, dok mu je za prosečnu potrošačku korpu bilo potrebno 525 evra.

Crnogorski zavod za statistiku, Monstat, prestao je ove godine da izračunava potrošačku korpu, pošto revidira strukturu artikala koji ulaze u nju, a prema poslednjem prošlogodišnjem podatku, ona je iznosila 810 evra. Preskupa je i za neto platu iz jula ove godine, koja je iznosila 501 evro.

Crnogorci su u prvom kvartalu zabeležili izuzetno skroman privredni rast od 1,1 odsto. Inflacija je u julu na međugodišnjem nivou bila u negativnoj zoni, odnosno iznosila je minus 0,2 procenta.

Javni dug ove države je na kraju juna 2016. bio pet puta veći nego posle raspada bivše Jugoslavije, i težio je 2,3 milijarde evra, što je 60,6 odsto BDP-a.

Budžetski deficit za ovu godinu je projektovan na 276 miliona evra, ili 7,2 odsto bruto domaćeg proizvoda, a prema poslednjim dostupnim statističkim podacima, do kraja aprila je dostigao 87,6 milioan evra (2,3 odsto BDP-a).

Budući da u Crnoj Gori Nacionalna služba za zapošljavanje evidenciju o broju nezaposlenih izbacuje na nedeljnom nivou, polovinom avgusta je broj ljudi bez posla iznosio 40.000, što daje stopu nezaposlenosti od 17,4 odsto.

U Srbiji je julska neto plata bila 46.280 dinara (oko 380 evra), a prosečna potrošačka korpa za jun je koštala 67.031 dinar, tj. 545 evra, koliko vlada obećava za iduću godinu.

Ako je verovati statistikama…

Izvor-B92

(www.serb.rs)