Mihael Rot:Srbija i Kosovo moraju da normalizuju odnose pre članstva u EU

mihael-rot-nemacka-serb-rs

Mihael Rot, ministar za EU u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke (foto:www.tanjug.rs)

Odnosi Srbije sa Kosovom moraju pre pristupanja EU da budu pravno obavezujuće normalizovani, kaže za „Blic” Mihael Rot, ministar za EU u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke.

Ovako Rot odgovara na pitanje hoće li Srbija morati da prizna Kosovo pre ulaska u Uniju.

– I Kosovo ima tu perspektivu pridruživanja Evropskoj uniji. Ne smemo dozvoliti uvoz bilateralnih konflikata. Normalizacija mora da napreduje, iz jednostavnog razloga što se time poboljšava svakodnevni život Srba i Kosovara.

Srbija je otvorila poglavlja 23. i 24. Kako ocenjujete ono što se do sada uradilo na tom planu?

– Drago mi je što smo u julu konačno uspeli da otvorimo poglavlja koja se odnose na demokratiju i vladavinu prava. Akcioni planovi koje je vlada Srbije dostavila važan su korak u pravcu ka EU. Na kraju krajeva, EU je u prvom redu i pre svega zajednica vrednosti. Ljudska prava, sloboda medija, nezavisnost pravosuđa i zaštita manjina – sve to nije neki dekor, već temelj na kojem se zasniva EU. Samim tim je obavljen značajan deo posla, no još je dugačak put koji se nalazi pred Srbijom. Sve ove odredbe treba da se ispune sadržajem, da se implementiraju. Upravo u ovim osetljivim oblastima to ne može preko noći da se ostvari. Put nije lak, ali vredi truda. Optimističan sam da će sada, kroz strukturirani dijalog, uslediti dodatna poboljšanja. Za održive promene je bitno da narod Srbije učestvuje u svemu tome.

Kako komentarišete sve češće trzavice na relaciji Srbija–Hrvatska i prilično poremećene odnose u regionu?

– Treba okončati kampanje okrenute ka prošlosti i igrarije motivisane unutrašnjom politikom koji idu na račun dobrosusedskih odnosa. Smernica za proces pregovora o pristupanju EU je pravna tekovina EU. Istovremeno je neophodno da se pristupi rešavanju bilateralnih pitanja kako bi Srbi i Hrvati napredovali u procesu pomirenja. Potreban nam je dijalog, potrebna nam je komunikacija, naročito među mladim ljudima. Stoga je Regionalna mreža mladih prekretnica koju smo inicirali na Konferenciji o zapadnom Balkanu u Parizu. Pored toga su i gestovi pomirenja srpskih i hrvatskih veterana važni simboli pomirenja i dobrosusedstva. Stoga cenim, na primer, ideju zajedničkog polaganja venca. Za budućnost je svakako važno i sećanje.

U Srbiji ima najviše nemačkih kompanija i Nemačka je najveći investitor. Da li postoje konkretni planovi i dogovori sa Vladom Srbije o daljem unapređenju odnosa?

– Tačno je da su naši ekonomski odnosi dinamični. Poslednjih pet godina se obim trgovinske razmene nalazio u kontinuiranom rastu od po 10 odsto godišnje. Preko 350 nemačkih kompanija u Srbiji zapošljava preko 31.000 ljudi. Najbolji način unapređenja naših bilateralnih privrednih odnosa, međutim, jeste dosledni nastavak pridruživanja Srbije EU. S tim su povezane centralne reforme koje se odnose na javnu upravu, vladavinu prava ili modernizaciju sistema raspisivanja tendera, te samim tim i stvaranje boljih uslova za investitore. Nezavisno sudstvo, na primer, i profesionalna birokratija neophodni su, naročito za mala i srednja preduzeća. Značajan doprinos bliskim političkim i ekonomskim odnosima daje i preko 400.000 Srba koji žive u Nemačkoj.

Izbeglička kriza pogađa celu Evropu, posebno zemlje koje su na ruti migranata. Kako ocenjujete ono što je Srbija do sada uradila i kako će EU ubuduće pomagati?

– Imao sam priliku tokom svoje poslednje posete prošlog septembra da sâm steknem uvid u situaciju na licu mesta i primetio sam da je Srbija kao tranzitna zemlja na takozvanoj zapadnobalkanskoj ruti zaista dokazala evropski timski duh. Mnoge građanke i građani Srbije su se humano odnosili prema izbeglicama, možda i zbog toga što se sećaju šta to znači – biti izbeglica. Tu su pomogli EU, ali i moja zemlja bilateralnim putem, i spremni smo da i ubuduće pružamo pomoć. Pratimo kretanja na ruti i u redovnom smo kontaktu sa svojim partnerima u Srbiji. Važno je da funkcioniše saradnja sa Turskom, tako da se znatno manji broji ljudi izlaže opasnostima puta preko Egejskog mora ka Evropi. Ujedno smo svesni činjenice da izbeglice u međuvremenu ne prolaze samo kroz Srbiju, nego se znatno duže zadržavaju u zemlji.

Izbeglička kriza dovela je do uspona ekstremnih desničara u Nemačkoj. Kako tome stati na put?

– Postoje strahovi od migranata koji se svesno podgrejavaju. I ja se često pitam od čega to ljudi konkretno strepe, odakle te brige i strahovi. Nemačka je snažna zemlja i ne smemo dozvoliti da se okrenu jedni protiv drugih. Nesporno je da je odnos prema strancima, zajednički život različitih kultura, religija i etničkih grupa ponekad i zahtevan. Valja se učiti tome. To zahteva vreme i javnu debatu, međutim nema mesta simplificiranim odgovorima, pukom populizmu ili zastrašivanju. Zato i nije lako za mene kao političara. Nemam svežanj jednostavnih odgovora, ali uvek nastojim da budem u kontaktu sa ljudima.

Kada je optimalni rok da Srbija postane punopravni član EU?

– Optimalan rok je kad svi uslovi za pristupanje budu ispunjeni. Odgovornost za to u prvom redu snosi sama Srbija. Što brže se sprovode neophodne reforme, to brže se približava samo pristupanje. I nadalje stojimo iza naše reči da sve zemlje zapadnog Balkana imaju perspektivu pristupa EU. Ne samo da smo to ponovo potvrdili u Berlinskom procesu, već i pružamo kontinuirano konkretnu podršku.

Šta očekujete od predstojećeg Prajda u Beogradu?

– Drago mi je da se Prajd održava i ove godine. Optimističan sam da će nadležni organi Srbije obezbediti sigurnost svih učesnika tako da Prajd može da se održi ne samo bez opasnosti, već i sa radošću i samouverenjem. Jer je cilj Prajda da LGBT-zajednica vodimo sa margina društva u njegovu sredinu. Stoga bih voleo da u njemu učestvuju ne samo seksualne manjine, već i pripadnici većinskog stanovništva, ali i druge manjine. Cilj je da se ljudi susreću i upoznaju. Samo na taj način možemo da prevaziđemo predrasude.

Hoće li EU insistirati da Srbija uvede sankcije Rusiji?

– Neophodno je da se Srbija sa nastavkom pregovora o pristupanju EU kontinuirano pridruži i spoljnopolitičkim stavovima EU. Potpuno usklađivanje stavova se očekuje najkasnije na kraju pristupnog procesa. Niko ne želi da Srbija prekine svoje tradicionalno bliske odnose sa Rusijom. No isto tako nije dopustivo da se šalju signali u svim pravcima.

Da li očekujete novu kandidaturu kancelarke Angele Merkel?

– To morate da pitate gospođu Merkel.

Ko bi mogao da zameni Merkelovu?

– Odluku o svojim kandidatima donose stranke u demokratskom postupku. Bilo bi neumesno za mene kao člana Socijaldemokratske stranke Nemačke da učestvujem u nekim spekulacijama.

Preuzeto sa:www.nspm.rs