Manjine odlučuju o novoj crnogorskoj vladi

crna-gora-zastava-serb.rs

Zastava Crne Gore (foto:www.vijesti.me)

Vladajuća DPS dobila najviše glasova ali neizvesno da li će moći da formira vladu.- Izbore obeležila velika izlaznost, saslušanja, hakerski napadi…- MANS podneo 66 prijava

Demokratska partija socijalista (DPS) osvojila je najviše glasova na nedeljnim parlamentarnim izborima, četvrtim od proglašenja nezavisnosti Crne Gore, ali nedovoljno da samostalno formira vladu, zbog čega će morati da traži postizborne saveznike.

DPS osvojila je 41,1 odsto glasova, odnosno 35 mandata, saopštio je Centar za demokratsku tranziciju (CDT) na osnovu 100 odsto obrađenog uzorka.

Iza DPS-a najviše mandata osvojio je Demokratski front (DF), ukupno 18, ili 20,6 procenata, javlja RTCG.

Velika koalicija Ključ i Demokrate Alekse Bečića osvojili su po devet mandata, ili 10,7 odsto glasova, odnosno 10,5 odsto, dok su Socijaldemokratskoj partiji (SDP) pripala četiri mandata na osnovu 5,4 odsto osvojenih glasova. Bošnjačka stranka ima 3,3 odsto, odnosno dva mandata.

Socijaldemokrate Ivana Brajovića osvojile su 3,2 odsto glasova, odnosno dva mandata, dok je Hrvatska građanska inicijativa osvojila 0,5 odsto, odnosno jedan mandat.

Zbirna izborna lista albanskih partija osvojila je 0,9 odsto, to jest jedan mandat.

Iz CDT-a su saopštili da moguća greška kod Demokrata iznosi +/-1,5, pa ta stranka mogu osvojiti osam mandata. To znači da bi DPS u tom slučaju imala 36 mandata.

Iz Centra za monitoring i istraživanje (CEMI) je saopšteno da je, na osnovu 97,7 odsto obrađenog uzorka, DPS osvojio 41,4 odsto glasova, odnosno 36 mandata.

Demokratski front (DF), prema do tolikom broju obrađenih podataka osvojio 20,3%, odnosno 18 mandata, a Velika koalicija ključ 11 odsto, odnosno devet mandata.

Demokrate Alekse Bečića osvojile su 10 odsto, odnosno osam mandata, dok je SDP osvojio 5,2 odsto glasova, to jest četiri mandata.

Bošnjačka stranka osvojila je 3,2 odsto ili dva mandata, dok je Socijaldemokratama Ivana Brajovića pripalo 3,2 odsto glasova, ili dva mandata

Pozitivna nije prešla cenzus jer je osvojila 1,3 odsto. HGI je osvojila jedan mandat, kao i koalicija Albanci odlučno.

Velika izlaznost, saslušanja, hakerski napadi…

Izborni dan u Crnoj Gori svakako je, međutim, obeležen „povišenom temperaturom”, o čemu govore ne samo pritužbe na nepravilnosti, koje će tek biti proverene, već i ometanje u vidu hakerskih napada na sajt vladajuće DPS i niz portala, za koje tamošnji mediji navode da su bliski partiji premijera Mila Đukanovića, a pokušano je čak i „obaranje” Telekoma Crne Gore.

Takođe, ne malu pažnju, čak i medija u svetu, izazvalo je hapšenje, u noći između subote i nedelje, penzionisanog generala MUP Srbije Bratislava Dikića i još 19 osoba, koji su osumnjičeni da su nameravali da izazovu nerede i terorističke napade, a u međuvremenu je počelo njihovo saslušanje.

Na uzbudljiv izborni dan upućivala je već i predizborna atmosfera, koja je protekla u znaku podela na one koji su „za i protiv Mila”, kao i pitanje „ko i da li ruši Đukanovića sa vlasti” i da li će on posle 27 godina izgubiti vlast.

U Podgorici je do 13 sati glasalo 40,2 odsto birača, u centralnom regionu bez Podgorice 45,4 odsto, na severu 41 odsto, dok je u južnom regionu glasalo 34,6 odsto građana sa biračkim pravom, prenosi RTCG.

Poređenja radi, na predsedničkim izborima 2013. godine do 12 sati glasalo je 20 odsto birača.

Pravo glasa na tim izborima, koji se ocenjuju kao izbor između EU i NATO s jedne, i Rusije sa druge strane, pravo glasa ima nešto manje od 529.000 upisanih birača, koji glasaju na 1.206 biračkih mesta.

Osim parlamentarnih, u Budvi, Kotoru, Andrijevici i Gusinju biće održani i lokalni izbori.

Prvi nezvanični rezultati izbora, prema najavama, mogu se očekivati sat vremena posle zatvaranja birališta.

Biračka mesta zatvaraju se u 20 sati.

Izbore za crnogorski parlament, koga čini 81 poslanik, prati više od 2.600 domaćih i stranih posmatrača.

To su četvrti parlamentarni izbori od sticanja nezavisnosti Crne Gore.

Posmatrači beleže znatan broj nepravilnosti, a na nekim biračkim mestima glasanje je kasnilo, jer se birački odbori ne snalaze u rukovanju elektronskom opremom za indetifikaciju birača, što je novina na tim izborima.

U Nikšiću su zatvorena sva tri biračka mesta u jednoj školi u kojoj se nalazi biračko mesto broj 35, zbog prijave da se tu kupuju glasovi, dok je na drugom biračkom mestu nestala glasačka kutija i niko od članova izborne komisije ne zna gde je.

Na većini izbornih mesta u Ulcinju na kratko je nestala struja, a u blizini biračkih mesta u Podgorici, Nikšiću, Rožajama i Gusinju, na svega nekoliko desetina metara od biračkog mesta, partijski aktivisti deli su izborni materijal.

Centar za monitoring i istraživanje (CeMI) objavio je da je na jednom glasačkom mestu u Pljevljima birač glasao umesto dva člana svoje porodice, što je – priznato – prenosi Tanjug.

Tuča u Rožajama – najveća neregularnost izbora

Crnogorski mediji javljaju o nepravilnostima i neregularnostima koje su posmatrači uočili tokom današnjih parlamentarnih izbora, među kojima su najveći tuča u Rožajama – na čak šest biračkih mesta.

Posmatrači Centra za monitoring i istraživanje (CEMI) navode da je bilo slučajeva nestanka struje, kao i da birački odbori nisu znali da uključe aparat za elektronsku identifikaciju. Po otklanjanju problema, glasanje je svuda nastavljeno.

Tuča u Rožajama bilo je, kako su istakli iz CEMI-ja, najveće narušavanje izborne procedure tokom dana, prenosi sajt CDM.

Nakon što je u Rožajama nekoliko desetina pripadnika Uprave policije intervenisalo, na biračkim mestima glasanje je nastavljeno, a privedeno je više lica.

Kako dodaje CEMI, bilo je slučajeva da su stranački aktivisti postavljali šator na 20 metara od biračkog mesta, zaustavljali pristigle birače i pozivali ih da uđu u šator.

Pored toga, mobilni timovi CDT-a, koji su do 15 sati obišli oko 450 biračkih mesta, primetili su na nekoliko mesta promotivne stranačke materijale u krugu od 100 metara od birališta, što je zabranjeno Zakonom.

Na nekim glasačkim mestima članovi biračkog odbora su glasno izgovarali imena birača, bilo je slučajeva javnog glasanja, a bilo je slučajeva da su stranački aktivisti sedeli u kolima blizu birališta i zaustavljali glasače.

„U blizini osam posećenih biračkih mesta naši mobilni timovi su primetili partijske aktiviste koji vode evidenciju o biračima. Upozoravamo političke partije da se biračkim mestom smatra objekat u kojem se glasa i dvorište objekta u kojem se nalazi biračko mesto, te da udalje aktiviste i ne vrše pritisak na birače”, kazali su u CDT-u – prenosi Tanjug.

Agencija naložila isključivanje Vibera i Vacapa

Agencija za elektronske komunikacije i poštansku delatnost naložila je svim telekomunikacionim operatorima da isključe mogućnost korišćenja aplikacija Viber, Vacapa i drugih sličnih servisa, koji su tokom dana upotrebljene za neželjenu komunikaciju sa korisnicima.Prema nalogu Agencije, operatori su dužni da sprovedu tu meru u skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama, koji predviđa da je komunikacije za potrebe direktnog marketinga dozvoljena samo uz prethodno pribavljenu saglasnost korisnika.Mogućnost korišćenja servisa kao što su Viber i Vacapa biće isključena dok Agencija posebnim nalogom ne odredi da se takva zabrana suspenduje.Kompanije Crnogorski Telekom, Telenor i M:tel nisu ustupale podatke o svojim korisnicima i poštuju najstrože bezbedonosne standarde i procedure zaštite korisnika i njihovih podataka – prenosi Tanjug.

(www.serb.rs)