“Braća se ne smeju izdati”: Rusija mora da se bori za Srbiju

srbija-rusija-putin-ponuda-serb.rs

Partnerstvo za budućnost ilustracija (foto:www.euinside.eu)

Jaz između pro-ruske i pro-zapadne društvene elite predstavlja balkansku specifičnost.

I Rusija mora to imati u vidu prilikom izgradnje svoje saradnje sa balkanskim zemljama. njoj je potrebno da više radi u humanitarnoj oblasti – sa proruskim društvenim organizacijama, omladinom, medijima, umesto da stavlja akcenat samo na aktuelne političke elite. O tome su za EADaily govorili stručnjaci-balkanisti, komentarišući propuste i dostignuća ruske politike na Balkanu.

Istorijski kapital umesto strateškog mišljenja

Rukovodilac organizacije “Kosovski front” Aleksandar Kravčenko uveren je da Rusija nema nikakvu osmišljenu politiku na Balkanu i Moskva tamo zadržava nekakve pozicije samo zahvaljujući ranije sakupljenom istorijskom kapitalu.

“Ja smatram da u Rusiji ne postoji bilo kakva razrađena politika za Balkan. U poslednjih 15 godina Rusija apsolutno nije iskoristila političke i ekonomske šanse koje su joj išle na ruku” – izjavio je Kravčenko za EADaily. Međutim, po njegovom uverenju, apsolutno se može nadoknaditi propušteno ali je za tako nešto neophodno već sada sprovoditi sistematsku i strateški dobro osmišljenu politiku. “Naravno, vrata su uvek otvorena i radi se ne samo o Srbiji nego i o drugim balkanskim zemljama. no, za tako nešto je potrebna sistemska, dugoročna i ozbiljna politika koja bi u sebe uključila najraznovrsnije oblasti života društva – od ekonomske, do kulturne i humanitarne. Za to su potrebne godine. Šanse uvek postoje, ali da bi se one iskoristile neophodno je strateški razmišljati” – rekao je Kravčenko.

On posebno ističe potrebu za negovanjem ekonomskih veza, pritom ne samo na nivou krupnih kompanija. Istina, po njegovim rečima, i ovde Rusija mora da nadoknađuje propušteno. “Za to je potreban masovan ulazak ruskog kapitala na Balkan, i ne samo u Srbiju. Tamo su pored Srbije i Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina, Bugarska… Sa druge strane potrebno je dati srpskim proizvođačima nove mogućnosti. One  su, iako donekle prisutne na ruskom tržištu, ali ne u dovoljnoj meri” – smatra Kravčenko.

On je istakao da je ne manje važna humanitarna i kulturna oblast i omladinska politika, koje je Rusija svih poslednjih godina zaobilazila. On je uveren da se Rusija na Balkanu i u Srbiji danas koristi isključivo svojom istorijskom reputacijom. “Na Balkanu mi danas koristimo kapital naših predaka, kojima su Srbi zahvalni za to što su oni tada uradili. I do dan danas mi živimo na račun tog istorijskog kapitala” – konstatovao je Kravčenko.

Akcenat na prozapadne elite

Kandidat istorijskih nauka, balkanista Anja Filimonova, istakla je da je osnovna greška ruske politike u odnosu prema Srbiji (a upravo je Srbija, po mišljenju ovog stručnjaka, glavni partner Rusije u regionu) – akcenat na prozapadne elite, a ne na prorusko društvo.

“Srbija je unikalna zemlja. Tamo bi čak i po zvaničnim anketama, u slučaju izbora između Evropske unije i Rusije, više od 80% stanovništva izabralo Rusiju. Kao što ja uvek govorim, mi nismo bratski narodi, mi smo jedan te isti narod koji je razdelila istorijska sudbina. Sada Srbi preživljavaju složen period i on se odužio beskonačno dugo. Šesnaest godina posle takozvane “Buldožer revolucije” (prevrat koji se desio 2000. godine i koji se završio ostavkom Slobodana Miloševića sa mesta predsednika – primedba EADaily) Srbija preživljava težak period pritiska Zapada. To su za nju beskonačno crne stranice poniženja” – izjavila je ona za EADaily.

Rusija je – po uverenju Filimonove – dužna da radi u Srbiji i taj imperativ se zasniva ne samo na tome da je Srbija za Rusija vrata u Evropu nego i unikalan geopolitički saveznik. “U izreku da Rusija pored armije i flote nema drugog saveznika, treba uvek stavljati – “pored armije, flote i srpskog naroda”. To je istorijski taj isti ruski narod, to je naš jedinstveni narod, a braća se ne smeju izdavati niti ostavljati” – uverena je Anja Filimonova.

Greške ruske politike, prema njenim rečima, ogledaju se u njenom izboru da radi samo sa onom vlašću koja je sada aktuelna. “Ali stvar je u tome da će svaka vlast u Srbiji napraviti izbor u korist evroatlanskih integrcija. I kako govore sami srpski predstavnici vlasti, i EU i SAD sa njima razgovaraju više nego oštro. Oni razgovaraju sa pozicija gazda, koristeći sav arsenal ponižavanja u odnosu prema zemlji koju oni smatraju potčinjenom i osvojenom. Lažna je premisa da Srbija navodno sedi na dve stolice poštujući kakvu-takvu neutralnost. U stvarnosti toga nema. Od petog oktobra 2000. godine (Buldožer revolucija – primedba EADaily) srpska vlast se opredelila u korist evroatlanskih integracija što automatski isključuje Rusiju. Dalje idu grozničavi pokušaji Ruske Federacije da zadrži svoje pozicije u Srbiji. U nas je solidan trgovinski obrt, dpbro radi “Gazprom-njeft”. Negde između 10 i 13% srpski budžet popunjava samo to preduzeće. No, stvar se u suštini time i ograničava” – rekla je ona.

Prema mišljenju stručnjaka, stavljajući akcenat na saradnju samo sa vlašću koja gleda na stranu Evrope i SAD, Rusija rizikuje da izgubi srpsko društvo. Ranije ili kasnije, po mišljenju ove balkanistkinje, slična politika će dovesti do propasti i dolaska na vlast u Srbiji otvoreno rusofobskih snaga po primeru Ukrajine. “Zapad se tamo veoma čvrsto ugnezdio, tamo operišu sve svetske obaveštajne službe, i oni su prikupii kolosalno iskustvo bar u osnovnoj kupovini političara. Na kraju krajeva, na vlast mogu doći i ekstremni rusofobi po primeru Ukrajine. I tada mi više nećemo imati sa kim da radimo tamo. Zato, ako postoji društvo, Srbi koji su okrenuti ka Rusiji, onda treba i raditi sa tim društvom – sa partijama i organizacijama koje su okrenute ka Rusiji. Nužno je jačati u svim pravcima, a ne fokusirati se samo na uske ekonomske i diplomatske kanale” – rekla je ona.

Međutim, uprkos svemu, po njenom mišljenju postoje i plusevi u ruskoj politici prema Srbiji. I to je pre svega politička volja i lični napori ruskog predsednika Vladimira Putina, koji se, prema rečima Anje Filimonove, zbog specifičnog položaja srpske vlasti “samouništavaju u nekakvoj neshvatljivoj kaljuzi”.

Rusija gubi informativni rat

Rusija na Balaknskom pravcu danas preduzima maksimum napora, no ona je nedovoljno aktivna u oblasti informisanja, izjavio je za EADaily viši naučni saradnim Instituta slavjanovedenija RAN, Petar Iskenderov.

“Ovde treba jasno razgraničiti potencijalne ciljeve koji stoje pred Rusijom i maksimalne mogućnosti koje ona poseduje. Mora se imati u vidu da su balkanske države u svojstvu svog spoljnopolitičkog prioriteta izabrale integracije u EU,  a neke čak i u NATO pakt. Ako ocenjujemo situaciju sa te tačke gledišta, onda, po mom mišljenju, Rusija čini maksimalno moguće i dobija maksimalne rezultate koji se mogu dobiti. Ako govorimo o konkretnim pravcima, onda nesumnjivo kao najuspešniji treba priznati ekonomski pravac, posebno energetsku saradnju. Pozicije Rusije su jake u sferi energetskog snabdevanja balkanskih zemalja, u oblasti vladanja i kontrole nad infrastrukturom u pojedinim balkanskim državama. To se takođe tiče učešća ruskih kompanija u različitim tenderima i projektima u energetskoj oblasti, u tom smislu i u Srbiji, u Grčkoj i u drugim zemljama. Po mom mišljenju ta saradnja bi se popela na viši nivo kada bi došlo do realizacije projekta “Južni tok”, sa uključenjem većine balkanskih zemalja u njegovu infrastrukturu. Ukoliko se pojavi mogućnost realizacije projekta “Turski tok”, onda takođe i prema njemu mogu biti priključeni ne samo Grčka, nego i druge balkanske zemlje” – rekao je Iskenderov.

Prema njegovim rečima, potrebno je izdvojiti i spoljnotrgovačku saradnju, koja se, bez obzira na opštu negativnu situaciju u Evropi i pritisak Evropske unije, ipak razvija dosta uspešno. Posebno je, kako je primetio Iskenderov, balkanskim zemljama pošlo za rukom da na ruskom tržištu u znatnoj meri zamene zalihe nekih prehrambrenih proizvoda iz Evrope.

I treći pravac koji on smatra uspešnim, predstavlja vojno-tehnička saradnja. “Naravno, veoma je složeno razvijati ovaj pravac imajući u vidu prozapadnu orjentaciju balkanskih zemalja, no, uprkos svemu, postoje dostignuća po pitanju saradnje sa Grčkom. Postoje persspektivni planovi učešća Rusije u modernizaciji oružanih snaga i isporuke oružja Srbiji. Treba istaći i aktivnu ulogu Rusije u stvaranju Centra za vanredne situacije u srpskom gradu Nišu, koji ima opšteregionalni značaj, pošto se njegovi kapaciteti i njegovi stručnjaci uključuju u rešavanje humanitarnih problema i likvidiranje posledica vanrednih situacija na čitavom Balkanu. I ako mi budemo razmatrali negativan scenario, a upravo dalje zaoštravanje situacije u odnosima između Rusije i NATO i jačanje pozicija NATO na Balkanu, onda taj centar teoretski može biti pretvoren u vojni objekat kako bi se suprotstavio vojnom jačanju NATO i planovima za razmeštanje PRO, u tom smislu i u Rumuniji” – konstatovao je stručnjak.

Pritom, kako je istakao Iskenderov, Rusija praktično nije zastupljena u medijskom prostranstvu balkanskih zemalja, što predstavlja osnovni propust u njenoj balkanskoj politici. “Čak ni u Srbiji Rusija ne kontroliše i ne vlada bilo kakvim lokalnim medijima, nego čak nema ni mogućnost da objavljuje bilo kakve sopstvene blokove u srpskim medijima koji bi odražavali rusku poziciju, a ne bi predstavljali interpretaciju ruske pozicije lokalnim srpskim novinarima. U drugim balkanskim zemljama je još gora situacija, posebno u Bugarskoj i Crnoj Gori, gde loakalni mediji zauzimaju antirusku poziciju po mnogim pitanjima. U Bugarskoj su to uglavnom ekonomska pitanja, taj sami “Južni tok”, u Crnoj Gori lokalni mediji praktično otvoreno optužuju Rusiju za mešanje u unutrašnje poslove, za organizaciju antivladinih istupa i tako dalje. Na taj, način Rusija na žalost gubi u informativnoj borbi sa Zapadom na prostoru Balkana i može se reći da gubi sa visokim rezultatom” – rekao je stručnjak.

Prema njegovom mišljenju, Rusija bi trebalo da aktivnije sarađuje sa lokalnim političkim partijama u zemljama Balkana, koje zauzimaju neutralnu poziciju ili se ne pdidržavaju jednoznačno prozapadne orjentacije. “čak i ako uzmemo za primer Srbiju gde takva uzajamna saradnja postoji, ona se razvija nepouzdano, praktično se aktivizira samo uoči izbora. Da i ne govorimo o drugim zemljama, na primer o Makedoniji koja u spoljnoj politici zauzima opreznu i uravnoteženu poziciju. No, i ovde odsustvuju političke partije koje bi Rusija mogla smatrati za svoje potencijalne saveznike i da ih podrži isto tako uspešno kako Zapad uspešno podržava određene političke snage u zemljama bivšeg SSSR-a” – konstatovao je Iskenderov.

Po njegovom mišljenju, za to postoji nekoliko objašnjenja – to su i finansijski problemi Rusije i balkanskih država. On ne isključuje da postoji i neshvatanje balkanskih specifičnosti gde postoji ozbiljan rascep između dobronamernim prema Rusiji društvenim raspoloženjima i pozicijom vladajuće elite koja ne skriva svoju orjentaciju na Zapad.

Sumirajući stvari, Iskenderov je istakao da informativna borba i stvaranje partijskih rezervi koje bi se mogle iskoristiti za jačanje svojih pozicija u slučaju promene političke situacije, u ovom trenutku za Rusiju predstavlja glavni zadatak na Balkanu.

(www.serb.rs)