Alarm za Srbiju :Kako je Bugarska opljačkana u EU !!!

narod-protiv-mafije-bugarska-serb.rs

Narod protiv mafije – protesti u Bugarskoj (foto:www.balkaninside.com)

Tekst o nestajanju Bugarske zbog integracije u Evropsku uniju dobio je veliku popularnost na društvenim mrežama. Taj članak autor je napisao još 2013.g., ali je zbog aktuelnosti sadržaja ponovo počeo da se širi i u 2016. Kada su u njegovoj maloj Bugarskoj, krotkoj kao kunić, stvari krenule sasvim loše, trideset šestogodišnji fotograf, alpinista i revolucionar romantičnog imena Plamen, polio se benzinom i izvršio javni čin samospaljivanja na trgu ispred gradske administracije u gradu Varni. U znak protesta protiv siromaštva, korupcije, nepravde i nebrige vlasti.

Ako njegova zemlja umire, zbog čega živeti?

Fotograf je odlazio dugo i mučenički, čitava Bugarska je ječala, plakala i molila se za njega u pravoslavnim hramovima.

„Plamen se ugasio“ – napisale su novine posle smrti Plamena Goranova.

Njegova smrt nije bila jedina. Pred kraj mučne zime još pet ljudi planulo je u žive baklje. Među njima – otac petoro dece, 53-godišnji Vencislav Vasilev koji je izgubio posao (sudski izvršitelji bili su dužni da popišu njegovu imovinu na račun dugova za komunalne usluge – 219 evra za vodu) i nezaposleni Trajan Petrov (imao je samo 26 godina).

„Tako nešto nikad se nije dešavalo u bugarskoj istoriji! Ponavljam: nikad!“, s gorčinom uzvikuje legenda bugarske žurnalistike, Valerij Najdenov. „Mi smo – hrišćanska zemlja kojoj su nepoznati ekstremizam i fundamentalizam. Samospaljivanje ljudi je nešto neočekivano i šokantno. Za hrišćane, uopšte, politički suicid je neprihvatljiv. A mi ne sumnjamo da su ta samoubistva – politička. Ako neko želi da se ubije postoji mnogo drugih, bezbolnijih načina. U slučaju samospaljivanja čovek ne umire odmah. To je dve nedelje mučenja i najstrašnija agonija na svetu.“

bugarska-protesti-serb.rs

Da li se i ovo krije od nas? (foto:isnblog.ethz.ch)

 

Šta se desilo sa Bugarskom, nekada zadovoljnom i prosperitetnom zemljom?

I šta se desilo sa Bugarima – najtrpeljivijim i najpomirljivijim narodom Evrope?

Kako je frižider pobedio televizor

„U januaru smo potpuno zapali u neprilike“, uzdiše moja drugarica Svetla. „Ljudi su dobili račune za električnu energiju, koji su dva puta bili veći od penzija. Odnosno, ako penzioner prestane i da jede, ipak, neće moći da plati račun. Kada je stvar došla do realne pretnje gladi i hladnoće (mnogi stanovi se greju na struju), desetine hiljada ljudi izašle su na ulice. Počela je „električna revolucija“. Kako se oštroumno izrazio jedan lokalni političar: prazan frižider konačno je pobedio televizor. Ne možemo nahraniti ljude pričama o „evropskim vrednostima“. Ali, došlo je proleće i izgleda da televizor opet pobeđuje.

„Kod nas postoji izraz ‘dočepati se zeleni’“, kaže ekonomista Dimitar Sebev. „Kad otopli me se ‘uhvatimo za zelen’ i preživimo leto. Svi imaju baštu, svoje domaćinstvo ili makar rođake u selu. Ali posle jeseni, kad nestane ‘zeleni’ i počne grejna sezona, ponovo će početi protesti.“

Jedini je izlaz bežati iz zemlje

Bugari više vole da se spasavaju pojedinačno. Popularna je šala: „Bugarska ima dva izlaza iz krize – terminal 1 i terminal 2 na aerodromu“. Mladi, talentovani i uporni pakuju stvari i beže ne osvrćući se i ostavljajući stare da umiru u selima. Sever zemlje gde nezaposlenost (po zvaničnim podacima) iznosi 60% (!) – opusteo je. Retki turisti ga upoređuju sa mrtvom zonom Černobila.

Tokom poslednjih dvadeset godina Bugarsku je napustilo dva miliona ljudi, broj stanovništva smanjen je na sedam miliona. Zemlja je izgubila više ljudi nego u dva svetska rata. Ali, to nije kraj. Ekonomska kriza podudarila se sa zastrašujućom demografskom katastrofom. Uoči 2060. broj stanovništva Bugarske iznosiće svega 5 miliona ljudi (od kojih su 1,5 milion Cigani). Bugari, kao jedinstven narod sa starom pravoslavnom kulturom, osuđeni su na propast.

„Prošle godine rođeno je samo 62.000 dece“, dodaje tv-novinar Ivo Hristov. To je najniži natalitet od 1945. Bugarska se topi brže od svih evropskih zemalja. Samo Estonija ima lošiji rezultat. Tokom svoje 1300 godina duge istorije naša zemlja nikada nije bila tako blizu raspada.

„Zar je sad gore nego pod Turcima?“,pitao sam začuđeno.

„Gore je. Demografska i ekonomska kriza podudarile su se sa moralnom degradacijom. Društvo je sada mnogo više izopačeno nego u vremenima turskog ropstva kada je čitav narod objedinjavala ideja borbe za oslobođenje.

A šta vi od nas hoćete? Bugari su – tih narod“, u očima poznatog publiciste Svetoslava Terzijeva svetlucaju iskre ironije.

„Kod nas je petsto godina bio turski jaram. Navikli smo. Zatim je došla Rusija i oslobodila nas. Kasnije smo se sporazumeli s Nemcima, ali su se oni pokazali kao loši saveznici. Od njih nas je oslobodila Crvena Armija. Zajedno s njom došao je SSSR, koji je 90-ih nas sam od sebe oslobodio. Sada su kod nas došli 300.000 Rusa i kupili ovde kuće. Mi smo veoma zadovoljni. Rusima će ovde biti lepo među ljudima koji ih razumeju i vole. Kakva je naša budućnost? Zašto bismo o njoj razmišljali? Preživeli smo dan do večeri, a to nije loše. Mi, Bugari, navikli smo da sedimo i čekamo da nas spasu.“

bulgaria-protesti-serb.rs

U čast Plamena Goranova (foto:www.cbc.ca)

Bugari i slobodno tržište

Bugari su veoma želeli da budu primerni učenici u školi „slobodnog tržišta“, koje će, kao što je poznato, „sve samo regulisati, ako mu ne smetamo“, i slepo se predali novim rukovodiocima poput američkog konsultanta Ričarda Rana. (Za takvo ponašanje obećali su im da će ih pomilovati po glavi i pustiti u EU).

„Godine 1997. kod nas se pojavio MMF i izjavio: mi ćemo vas da spasimo, ako budete ispunjavali naš program“, kaže ekonomista Dmitr Sebev. „Osnovni uslov je: rasprodaja svega. Ogromne državne aktive koje su vredele milijarde dolara padale su u stečaj i odlazile za sitan novac, ponekad za jedan dolar! Ovde je sve završeno veoma brzo, i mi smo se probudili u svetu apsurda. Na primer, mi imamo bugarsku vodu, postoje bugarske cevi i bugarski potrošači. A ugovor o prodaji naše vode našim ljudima kroz naše cevi pripadne, na primer, Englezima! Kako to?! A možda nije Englezima.

Mi čak ne možemo da razjasnimo ko, zapravo, šta poseduje?! Ko su ti ljudi? To su međunarodne kompanije, ponekad of-šor, registrovane „bogu iza leđa“. Na primer, kompanija kojoj smo prodali za svega 2 miliona dolara najveći rudnik zlata Čelopeč, registrovana je u Kanadi. Bugarskoj pripadaju smešna 2% od dobijenog zlata. Pri tom, „suština“ je u tome da mi nemamo pravo da saznamo KOLIKO zlata se dobija u rudniku ni od čega da računamo ta dva procenta. Tokom 23 godine od vremena naše „perestrojke“ Bugarska koja je imala odličnu proizvodnju i najbolja poljoprivredna zemljišta u regionu pretvorila se u najsiromašniju zemlju Evrope.

Ruda – Belgijancima, vodovod – Francuzima

„U vreme cara-premijera Simeona II prodali smo elektrodistribucije Česima, Austrijancima i Nemcima, Francuzima je pripao vodovod i kanalizacija, a bakarna ruda, po svoj prilici otišla je Belgijancima“, kaže jedan od lidera nacionalista, Angel Džambazki. „To su bili tajni uslovi za ulazak Bugarske u EU – sve stare države su se cenjkale da bi skuplje prodale svoj pristanak. Zahvaljujući izdaji na samom vrhu, Bugarska je prodata na licitaciji.“

Do 2013. Bugarska je izgubila 60% radnih mesta, ostala bez ljudi i pretvorila se u koloniju pod političkom upravom EU. U svetu najbolja „paradajz-republika“ prestala je da proizvodi paradajz!

Sahrana bugarske paprike

U današnjem receptu čuvene šopske salate nalaze se turski (ili jordanski) „plastični“ paradajz; „bugarska paprika“ iz Holandije i Makedonije, luk iz Kine i francuski sir. Na lokalnom tržištu više nema bugarskih sokova od paradajza, ali zato ima holandskih napretek. 80% svih vrsta povrća i voća su uvozni.

„Naši političari obožavaju pozive da presecaju vrpce na otvaranju inostranih lanaca prodavnica tipa ‘Bila’, ‘Metro’ ili ‘Karfur’, kiselo se osmehuje lider nacionalističkog pokreta Krasimir Karakačanov. Oni tamo u pozdravnim govorima nešto naklapaju o investicijama i radnim mestima, ali strani monopoli ne rade sa lokalnim proizvodima – danski sir je jeftiniji od bugarskog. Ja nemam ništa protiv uvoznog sira ili francuskog vina, ali onda i u francuskim prodavnicama treba da se nalaze, na primer, bugarsko vino i bugarski sir. Šoping-molovi i veliki lanci prodavnica dva puta pljačkaju zemlju. S jedne strane oni uzimaju novac od siromašnih Bugara i taj novac odlazi na Zapad gde radi za tuđe ekonomije. Sa druge strane to ubija lokalnu poljoprivredu, a zajedno s njom hemijsku (đubriva) i industriju za konzerviranje.

Nakon što je sahranila bugarsku papriku zajedno sa paradajzom, Evropska unija posegla je na neprikosnoveno – na rakiju (nelegalna proizvodnja alkoholnog pića u privatnom sektoru), ali je kasnije utihnula. Bilo je jasno da tako grubo vređanje osećanja neće podneti čak ni najplašljiviji Bugari. Rakiju proizvode u domaćim kazanima u čitavoj Bugarskoj. „Selo bez kazana je kao selo bez crkve“ – kažu u narodu.

Električna enegrija

Čitava ekonomija Bugarske minirana je dugoročnim ropskim, nametnutim ugovorima.

„Ugovor nije bio jednostavan, naprotiv, imao je podmuklu zamisao. Država se obavezala da kod Amerikanaca otkupljuje svu (!) električnu energiju tokom 15 godina po izuzetno visokim cenama i u svim okolnostima. 

Susedi

Zašto Rusija gubi na Balkanu?

„Prema sociološkim ispitivanjima 70% bugarskog stanovništva su rusofili, ali je pri tom Rusija izgubila političku i medijsku bitku u Bugarskoj. Paradoks!“, uzvikuje novinar Ivo Hristov.

Dominantne ideje u medijima ubacuju takozvani lokalni think tank fondovi („trustovi mozgova“, „fabrikemisli“), koje finansiraju američki (ređe evropski). Sve te institucije samo citiraju jedni druge i u svom nazivu obavezno imaju nešto „demokratsko“ – Fond za istraživanje demokratije ili Institut liberalne strategije. Oni nikada ne reklamiraju svoju proameričku usmerenost. Rusija iskazuje svoje interese preko organizacija koje sebe proglašavaju za rusofilske. Osećate li razliku? Čak i kada se podudaraju interesi Bugarske i Rusije sama činjenica definisanja tih interesa kao ruskih – njih diskredituje. A SAD su uzurpirale oblast demokratije i prosperiraju (one se, tobože, ne bore za sebe, nego za opšte dobro).

Šta je to današnja Bugarska?

To je pion za žrtvovanje na šahovskoj tabli. A njena privremena uloga je – da bude blokirajući pion za sve ruske projekte. Mi opslužujemo tuđe interese, kvarimo odnose sa Rusijom i gubimo novac za tranzit nafte i gasa. A naši američki prijatelji tapšu nas po ramenu i kažu: „Bravo, momci! Kod vas je demokratija!“ Jedan bugarski satiričar veoma precizno je definisao šta je to demokratija: „To nije vlast naroda. To je vlast demokrata“.

 

(www.serb.rs)